Zastrašujuće mračna strana Švajcarske | Evropa | DW | 14.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zastrašujuće mračna strana Švajcarske

Švajcarska se po prvi put javno izvinila deci koja su sve do nedavno usred Europe bila tretirana kao roblje. U javnosti se sada govori i o prisilnim sterilizacijama koje su zabranjene tek 2000.

File photo of a giant light installation of the flag of Switzerland, by Swiss artist Gerry Hofstetter, illuminating the north face of the Jungfrau mountain, in the Bernese Oberland January 1, 2012. The Swiss economy grew faster than expected in the third quarter after government spending rose even as sluggish exports helped the central bank's policy of capping the safe-haven franc. Gross domestic product rose 0.6 percent in the third quarter from the previous quarter, compared with a forecast for 0.2 percent and after a 0.1 percent contraction in the second quarter. Year-on-year, gross domestic product rose 1.4 percent, compared with a forecast for 0.9 percent, up from a revised 0.3 percent growth in the previous three months, the State Secretariat for Economics said November 29, 2012. REUTERS/Markus Zimmermann/Files (SWITZERLAND - Tags: BUSINESS)

Schweiz Jungfraujoch Berg mit Flagge

Deca kao jeftina radna snaga i danas su veliki problem čovečanstva. Nalazimo ih u mračnim radionicama kako šiju jeftinu odeću i obuću za bogati Zapad ili do iznemoglosti rade na plantažama kakaa. To su pojave koje Zapad kritikuje i osuđuje. Međutim, do nedavno, u srcu civilizovane Evrope, živela su deca koja su, uz državni blagoslov, bila tretirana kao roblje. Reč je o takozvanoj "Verdingkinder" - deci koju je država odvajala od porodice i davala ih porodicama u kojima su uglavnom bila korištena kao jeftina radna snaga.

Deca kao roblje u modernoj Švajcarskoj

Švajcarska vlada se prvi put javno izvinila žrtvama nehumane socijalne politike koja je zapečatila sudbinu mnoge dece u toj zemlji.

Social Democract lawmaker Simonetta Sommaruga accepts her election to the Cabinet in a fourth round of parliament voting in Bern, Switzerland, on Wednesday, Sept. 22, 2010. Women now control a majority of the seats in Switzerland's executive branch, less than four decades after the country became one of Europe's last to grant women the right to vote in national elections. (AP Photo/Keystone, Lukas Lehmann)

Simoneta Somaruga

"Molim Vas od sveg srca u ime Švajcarske vlade za oproštaj zbog nepravde i patnje koja vam je nanesena. Ovo mračno poglavlje švajcarske istorije ne sme biti zaboravljeno", rekla je švajcarska ministarka pravosuđa Simoneta Somaruga ove sedmice pred parlamentom u Bernu tokom sednice posvećene ovoj temi. Činjenica da je ova praksa postojala sve do 70-tih godina prošlog veka, ostatku Evrope zvuči zastrašujuće.

Deca iz porodica u kojima je vladao alkohol, nebriga ili siromaštvo, ili jednostavno napuštena deca, davana su "na brigu" porodicama, uglavnom na selu. Međutim, umesto topline doma, često traumatizovanu decu, dočekivali su prisilni rad na polju, batine pa čak i silovanja. Sve do 70-tih i 80-tih godina prošlog veka vrlo konzervativno švajcarsko društvo (pravo glasa za žene uvedeno je tek 1971.) nije imalo preterano sluha za patnje najslabijih. "To je bilo vreme kada društvo siromašnima jednostavno nije priznavalo pravo na vaspitanje rođene dece", kaže Valter Cvalen, predsednik udruženja "Verdingkinder" koje okuplja oko 150 žrtava ove nehumane prakse.

Horor u idili

Glückliche Kühe auf Almwiese © Gina Sanders #46202496

Za mnogu decu u Švajcraskoj, do skoro, lažna idila

Deca su u novim porodicama bila izložena gladi, fizičkom i seksualnom nasilju, svakodnevno ponižavana: "Ova deca su svakodnevno rasla uz reči - Od tebe nikad ništa neće postati, ti si nesposoban. Ti si jedno veliko ništa", priča Cvalen.
Izvinjenje švajcarske države, čiji su organi godinama sprovodili nehumanu praksu, za mnoge dolazi prekasno. Serđo de Veki, jedan od žrtava, državi prebacuje dugogodišnju neosetljivost na ovo pitanje. "Tretirali su nas kao robu, ne kao ljudska bića. I to je ono što prebacujem tada odgovornim političarima", kaže de Veki za nemačku televiziju ARD.

Praksa iskorištavanja dece kao radne snage bila je vrlo raširena u Evropi sve do početka 20. veka. Naučno su vrlo dobro istraženi slučajevi takozvane "Schwabenkinder", dece iz siromašnih alpskih predela, uglavnom Južnog Tirola, koja su kao roblje bila prodavana u bogatu južnu Nemačku gde su radila na seoskim gazdinstvima. No, nigde se praksa prisilnog odvajanja dece i prisilni rad nisu zadržali toliko dugo kao u Švajcarskoj.

Prisilne sterilizacije

Istovremeno s problemom "Verdingkinder" Švajcarska se suočava i s jednim drugom jezivim društvenim fenomenom novije prošlosti: prisilnom sterilizacijom građana koje su vlasti smatrale "nedostojnim razmnožavanja". Ova praksa koja se temelji na principima eugenike zakonski je zabranjena tek 2000. godine!

Szenenbild Paris 1942: Joseph (HUGO LEVERDEZ) ist elf Jahre alt, ein aufgeweckter, blonder Bengel, der sich auf die Sommerferien freut – auch wenn an diesem Junimorgen vieles anders ist. Verwundert registriert der kleine Jo, dass er von einem Tag auf den anderen keinen Zutritt mehr zu Kinos, Jahrmärkten und öffentlichen Parks hat. Dennoch genießen er, seine Familie und Freunde die bescheidene Idylle auf der Butte Montmartre. Im Schatten des Sacré Coeur sind sie zu Hause, führen ein ganz alltägliches Leben und wähnen sich trotz deutscher Besatzung in Sicherheit – bis zum Morgen des 16. Juli 1942, als ihr fragiles Glück zerbricht…

Mnoge žrtve sada od države zahtevaju novčanu pomoć. Jer posle torture u detinjstvu i odlaska na slobodu s punoletstvom, većina nije pronašla put u normalan život. Međutim, na političkoj sceni, već je počela svađa oko toga ko je finansijski odgovoran za isplatu odštete: država, kantoni ili opštine.

Autor: DPA / Nenad Krajcer
Odg. Urednica: Dijana Roščić