Zarada od prašine

Za usisivač uvek ima posla. Iako se domaćice često pitaju odakle sva ta prljavštima, Helmutu Paru sadržaj vrećice usisivača nije tajna. Ona zna sve, do poslednje mrvice, šta čini prašinu: „Čestice na koje nailazimo na ulicama, u okruženju inače, sastoje se uglavnom od usitnjenog kamena i teških metala, koji nastaju u saobraćaju i industriji.“

Par, koji je Institutu za rudarsku tehnologiju zadužen za analizu prašine, tome dodaje još i kosu, perut i vlakna od garderobe. Ne bi trebalo zaboraviti ni kućne ljubimce. U prašini ima i dlaka pasa, mačaka i kunića. Helmut Par zna o čemu govori. On sa saradnicima proizvodi prašinu, najmanje dve tone godišnje. I to ne bilo kakvu, već prašinu iz domaćinstava. Njihov proizvod koriste svi svetski poznati proizvođači usisivača kako bi testirali performanse njihovih proizvoda.

Od testova za rudare do prašine iz domaćinstava

U vreme kada se u Nemačkoj novac mahom zarađivao od uglja, za Iinstitut za rudarsku tehnologiju u prvom planu je bilo zdravlje rudara. Cilj je bio da se tehnikama filtriranja preduprede razna plućna oboljenja opasna po život. Na postignute uspehe su u Institutu još ponosni, ali sa padom rudarstva u Institutu su počeli da traže sebi nove zadatke.

Pre desetak godina kada su proizvođači usisivača tražili eksperte koji bi mogli da proizvedu prašinu za njihova testiranja, u Institutu se, seća se Helmut Par, nisu dugo premišljali: „Ono što je bilo dobro za rudare, mora biti dobro i za ostale ljude. Sve je više alergijskih oboljenja izazvanih udisanjem prašine.“

Tako su se uključili u posao sa prašinom iz domaćinstava. Ali su za početak morali dobro da je analiziraju. „Mi smo, za početak, tražili od prijatelja, rođaka, poznanika, kolega, da nam šalju vrećice sa prašinom, kako bismo videli od čega se ona sastoji. Potom smo to proširili na Evropu. Skupljali smo prašinu sa odmora – iz vikendica ili iz hotelskih usisivača.“

Zaključak je bio da se u prašini na selu nalazi više organskih stvari, primera radi trava, dok se u gradskoj prašini, u stanovima, često pronalaze teški metali. Na kraju analize dobilo se ono što bi se moglo nazvati presekom kućne prašine.

Tajni recept za prašinu

„Ovo je naša mešavina“, pokazuje Par. „Izuzetno je teško pomešati paperje, dlake, vlakna i velike čestice peska u finu, homogenu prašinu, onakvu kakva se nalazi na podovima u domaćinstvima.“

Recept se naravno ne odaje. Ali su sastojci poređani u ormarima u teglicama. „Naša prašina sastoji se uglavnom od minerala, krupnijeg peska i finijeg mineralnog praha. Ima i pamuka. Ovo je, na primer, sirovi pamuk, onakav kakav se bere u Egiptu. Potpuno neobrađen. Mi ga razvlačimo u niti i koristimo za našu test prašinu.“

Čak ni mesto gde se prašina proizvodi i prodaje, nije sigurno od neželjene prašine. Iako su uređaji stalno u pogonu i nemački Institut za rudarsku tehnologiju mora redovno da se redovno usisava.

Autori: Klaus Deuse / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković