1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Zapostavljene bolesti i dalje ubijaju

Svake godine, milioni ljudi u svetu umiru od bolesti koje odavno nisu neizlečive niti neizbežne. Nova inicijativa nemačkog Ministarstva za obrazovanje i istraživanja daje povoda nadama.

Malarija...

Malarija...

Zapostavljene bolesti kao što su malarija ili tuberkuloza najčešće pogađaju ljude u siromašnim zemljama. U Nemačkoj je za poboljšanje medicinskog snabdevanja u Africi kao i za pojedinačne zdravstvene projekte na planu zapostavljenih bolesti bilo nadležno Ministarstvo za privrednu saradnju. Ali u međuvremenu su se i te nadležnosti pomerile, pa sada upravo Ministarstvo za obrazovanje i istraživanja radi na novom projektu, kako kaže državni sekretar Helge Braun.

„Mi kao ministarstvo za istraživanja o tome imamo više ekspertiza i zbog toga smo prošle godine odlučili da preuzmemo odgovornost. Možemo i da bolje povežemo siromašne zemlje i zemlje ubrzanog industrijskog razvoja, te istraživanja koja se tamo sprovode“, kaže Braun.

Velika trojka

...tuberkuloza...

...tuberkuloza...

Malarija, tuberkuloza i sida - zvane: velika trojka - spadaju u zapostavljene bolesti. Iako istraživanje mogućnosti njihovog lečenja nije zapostavljeno, evidentno je širenje tih bolesti u siromašnim zemljama. Poseban problem predstavlja sve veća otpornost na lekove protiv tuberkuloze. Njen razlog je često pogrešna upotreba medikamenata.

Oliver Moldenhauer iz organizacije „Lekari bez granica“ ukazuje na neophodnost razvoja novih proizvoda: „Ta otpornost se širi i ako uskoro ne dobijemo nove medikamente, nećemo moći da ovladamo rezistentnim vidovima bolesti. Industrija ne investira mnogo u toj oblasti, jer ona ne donosi veliku dobit.“

Kako prenosi ovaj stručnjak, tuberkuloza svake godine ubije više od milion i po ljudi, a medikamenti kojima se leči stari su 40 godina. Rezistentne forme bolesti dovele su do produženja terapije sa šest meseci na dve godine. Pri tome izgledi na uspeh u lečenju iznose samo 60 odsto. Zbog toga je angažovanje Nemačke veoma važno, iako nije dovoljno. Jer, Nemačka je u poređenju sa drugim zemljama ispod svojih mogućnosti. Lekari bez granica zahtevaju da se u istraživanjima koja se finansiraju iz javnih sredstava obezbedi da njihovi rezultati budu od koristi baš za ljude u siromašnim zemljama.

Bolest spavanja

Za državnog ministra Helgea Brauna jasno je da medikamenti u siromašnim zemljama moraju imati cenu koju stanovnici tih zemalja mogu da plate. To omogućava takozvano partnerstvo u razvoju proizvoda (PDP). Reč je o društveno korisnim organizacijama koje sarađuju sa farmaceutskom industrijom ali i rade na razvoju lekova, nastojeći da lekovi dobiju pristupačne cene te da mogu brzo da se pojave na tržištu. Brzo - to u branši znači u proseku za pet do deset godina. Jer, uobičajen je rok od 20 do 30 godina. Moderni koncepti rada u mreži ubrzali su taj razvoj.

...sida.

...sida.

„Tako imamo na raspolaganju dobre naučnike koji rezultate svojih istraživanja objavljuju o okviru partnerstva. Zatim neko drugi finansira njihov dalji rad, a neko treći se stara o sprovođenju kliničkih proba sa pacijentima. Svi koji su tu okupljeni imaju mnogo dobre volje i ulažu mnogo energije, pa je sa relativno malo novca moguće relativno brzo sprovesti istraživanja - od univerziteta pa sve do snabdevanja bolesnih lekovima“, kaže Braun.

Tako je na primer sa bolešću spavanja. Ona je najrasprostranjenija u Centralnoj Africi, posebno u seoskim i siromašnim područjima Konga, Čada i Sudana. Te zone su često veoma teško dostupne medicinskim radnicima - pre svega zbog političke nesigurnosti. Ljudi koji obole od ove bolesti postaju letargični i na kraju više ne mogu da se staraju sami o sebi. Bolest ima smrtni ishod ukoliko se lečenju ne pristupi pravovremeno.

Potpuno iskorenjivanje bolesti

Jedna od partnerskih mreža koja može da se podiči uspehom jeste DNDI. Još pre nekoliko godina, kao jedini lek protiv ove bolesti služio je arsen - otrov sa mnogo loših i neželjenih posledica.

Dr Bernard Pekul, dugogodišnji lekar u Africi i rukovodilac DNDI, umereni je optimista: „Napravili smo kombinaciju dva medikamenta kojima može da se leči ova bolest i sa tim imali dobar uspeh. Njihovo korišćenje je kompleksno, ali prednost je u tome što nisu toksični.“

Oba medikamenta su napravili farmaceutski koncerni, ali nisu ih i klinički isprobali, što je dovelo do obustavljanja proizvodnje. Ali, testiranja su izvršena u afričkim terapeutskim centrima, na šta je Svetska zdravstvena organizacija medikament proglasila za standardno medicinsko sredstvo i stavilo ga obolelima besplatno na raspolaganje. Bio je to veliki uspeh za DNDI, iako to partnerstvo ima i još ambicioznije ciljeve: da proizvede još delotvornije lekove - koji će potpuno iskoreniti bolest.

Autori: Lina Hofman / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković