1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zapaljiva granica Avganistana i Pakistana

Posle podataka koje je objavio Vikiliks pod nazivom „Američki vojni dnevnik“, postalo je jasno da Pakistan igra dvostruku igru u odnosu prema talibanima. To je ponovo zaoštrilo odnose sa Kabulom, koji ionako nisu sjajni.

Severozapad Pakistana je skrovište talibana

Severozapad Pakistana je skrovište talibana

Pakistanska severozapadna provincija je otprilike duplo veća od Belgije. Tamo živi oko 22 miliona ljudi, a mnogi od njih su Paštuni. Ova oblast, koju Avganistanci zovu Paštunistan, danas važi za glavno sklonište najčuvenijih svetskih terorista, kao što su Mula Omer ili Osama Bin Laden. Moć Talibana je ovde iz dana u dan sve veća. Oni nisi samo pretnja za mirovne procese u Avganistanu, već ozbiljno ugrožavaju i teritorijalni integritet Pakistana.

Kabul i Islamabad neprestano se međusobno optužuju za probleme u regionu. Avganistanski Pakistanac, novinar Rahimulah Samander, kritikuje obe strane zbog licemerja: „Odnos Pakistana i Avganistana je oduvek bio obeležen nepoverenjem. Zvanično se govori o dijalogu i saradnji, ali je realna situacija sasvim suprotna.“

Do konflikta ove dve zemlje došlo je već 1947. godine, od kada Pakistan kao država postoji. Razlog je što je Avganistan odbijao da prizna granicu koju su engleski kolonisti odredili. Tadašnja avganistanska vlada nastojala je da navede Paštune sa druge strane granice na ustanak protiv Pakistana. To im međutim nikada nije uspelo. „Sa obe strane granice ljudi su strahovito patili zbog sukoba na demarkacionoj liniji“, kaže Samander.

Borba protiv komunista i Zapada

BIldergalerie Flüchtlingskrise im Swattal Talibankämpfer

Kada je Sovjetska vojska ušla u Avganistan, severozapadna provincija je postala centar avganistanskih boraca i izbeglica. Hiljade takozvanih „svetih ratnika“ iz raznih arapskih zemalja bili su tada stacionirani duž granice Avganistana. Njihov cilj je bila borba protiv ruskog komunističkog režima i u tome su dobijali veliku pomoć Zapada. Među vojnicima je tada bio i mladi Osama Bin Laden. Krajem 80-ih Sovjetski Savez se povlači iz Avganistana, a sredinom 90-ih na ovaj prostor iz pograničnih delova Avganistana dolaze nove vojne trupe talibana. Mula Omer tada osvaja Kabul i proglašava Avganistan islamskim emiratom.

Situacija se ponovo menja posle 11. septembra 2001, kada Američki vojnici napadima proteruju Al-Kaidu i talibane iz Avganistana. Oni se tada naseljavaju u severozapadnoj provinciji i konsoliduju svoje snage, a glavni cilj postaje uspostavljanje „svetih država“ u Avganistanu, Pakistanu i drugim islamskim zemljama za koje smatraju da su izložene izrabljivanju Zapada.

Avganistanski profesor političkih nauka Sajfudin Sajhun vidi samo jedan izlaz iz ove situacije: „Pogranični problem između dve zemlje mora da se reši političkim putem. Ljudima u ovom regionu mora da se ponudi jedan dugoročni plan, kako bi dobili šansu za dalji razvoj, obrazovanje i uopšte normalan život. U suprotnom mira ovde nikada neće biti.“

Autori: Ratbil Ahang Šamel / Boris Rabrenović

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 30.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OXuK
  • Datum 30.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OXuK