1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Zapadni Balkan u EU - što pre!

O preporuci Evropske komisije za ukidanje viza, iranskom nuklearnom programu, socijalnim prilikama u Nemačkoj i o susretu Merkelove sa Medvedevim – to su teme koje Vas očekuju u današnjem pregledu štampe.

EU kvart u Briselu

EU kvart u Briselu

Povodom ukidanje viza za građane Srbije, Crne Gore i Makedonije list Noje osnabriker cajtung piše:

„Sve države zapadnog Balkana moraju postati članice EU – što pre, to bolje. Na drugi način nemoguće je trajno stabilizovati ovo područje krize. Zato je izuzetno važno da mladi iz tih zemalja nesmetano putuju na zapad Evrope.

Krajnje je vreme da se ostave po strani strahovanja u pogledu bezbednosti. Vize ionako ne mogu da zaustave kriminalce – oni za gotovinu uvek nađu način da uđu u EU. Imajući to u vidu bilo je krajnje vreme da Evropska komisija predloži ukidanje ograničenja za putovanje građana Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Međutim, skandalozno je što se odluka ne odnosi i na građane BiH i Kosova. Oni su žrtve ratova iz devedesetih godina i utoliko pre mogu da polažu moralno pravo da budu tretirani kao ravnopravni.

Ni argument da tamo nema biometrijskih pasoša nije prihvatljiv. Da je Evropskoj komisiji toliko stalo do biometrijskih pasoša odavno bi se pobrinula da i tamo budu uvedeni. Tako ostaju gorak okus u ustima i opasnost da dobro zamišljena mera EU izazove nove političke potrese na Balkanu“, piše list „Noje osnabriker cajtung“.

List Nordkurir komentariše spor oko iranskog nuklearnog programa:

„Za spor sa Iranom postoji samo jedno ohrabrujuće rešenje: da sami Iranci sruše režim ajatolaha. Pošto je to, imajući u vidu efikasan sistem represije, malo verovatno ostaju još tri opcije koje podsećaju na izbor između kuge i kolere:

Ako se dozvoli Iranu da postane nuklearna sila to će izazvati trku u naoružanju na Srednjem istoku. To povećava opasnost od širenja nuklearnog oružja i otvara mogućnost da se tog oružja domognu i terorističke grupe. Opstanak Izraela bio bi ugrožen, a Zapad bi postao podložan ucenama.

Sve su to loše perspektive, kao što je loša i druga opcija – vojni napad na iranska nuklearna postrojenja. Takav napad predstavlja veliki rizik za stanovništvo i opasnost za stabilnost regiona. Osim toga, bio bi samo usporen rad na nuklearnom programu. Najzad, preostaje mogućnost izolacije Irana povezane sa oštrim sankcijama. Ukoliko mule i dalje budu odbijale dijalog sa SAD Zapad mora zajednički da reaguje – i to odlučno“, piše „Nordkurir“.

Povodom najnovijeg izveštaja o socijalnoj situaciji u zemlji list Rajniše post piše:

„Nemačka je druga zemlja sveta kada je reč o socijalnom zbrinjavanju građana. Godišnje, država i preduzeća izdvajaju 754 milijarde evra za svoje građane, odnosno zaposlene. Oni su zbrinuti u penziji, u slučaju bolesti, kada osnivaju porodicu. Dobro je što je tako i to je veliko dostignuće Savezne Republike.

Preostaje još pitanje kako održati takav nivo socijalne brige. Već danas 30 miliona zaposlenih u privatnoj privredi brine o 27 miliona penzionera i osam miliona primalaca socijalne pomoći. To je dramatična neravnoteža između davalaca i primalaca. Statistička je činjenica da će za nekoliko decenija na jednog zaposlenog dolaziti jedan penzioner. Logično bi bilo da se kasnije ide u penziju, da se smanje penzije ili povećaju doprinosi za njih. Sve to političari neće – da li misle da su građani glupi?“, pita se komentator lista „Rajniše post“.

Povodom današnjeg susreta kancelarke Angele Merkel i ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva u Bavarskoj list Hanoverše algemajne piše:

„Samo nafta i gas i zastarela teška industrija ne mogu obezbediti budućnost Rusije. Zemlji su potrebni sveobuhvatna modernizacija, snažan srednji sloj, nove tehnologije i bolje profesionalno obrazovanje. Prema svemu sudeći Medvedev to shvata. Čini se takođe da, za razliku od Putina, shvata da insistiranje na patriotizmu nije dovoljno da se prevlada kriza i obezbedi vlast Kremlja i u 21. veku. Ljudi žele da vide uspehe i da njihove rezultate osete u novčaniku. Nemci, i to naslućuje Medvedev, pri tom bi mogli biti od pomoći. Nova saradnja i jednoj i drugoj strani otvara neslućene mogućnosti“, piše list „Hanoverše algemajne“.

List Merkiše odercajtung bavi se borbom protiv pirata i piše:

„Kakav uspeh – brod za snabdevanje „Berlin“ vratio se posle 187 dana u matičnu luku i za tih 187 dana 19 brodova iz deset zemalja koji učestvuju u operaciji Atalanta snabdeo sa osam miliona litara dizel goriva, 140 hiljada litara kerozina i 57 hiljada litara sveže vode. Brod je učestvovao u borbi protiv pirata i za to vreme broj njihovih napada je udvostručen. Nemamo ništa protiv dovoljno dizela u rezervoarima i sveže vode, ali uspeh se meri nešto drugačije. Očigledno misija protiv pirata ne plaši nikoga i samo je dovela do porasta nasilja. Ukoliko nema spremnosti da se gusarska industrija prihvati kao od Boga data, preostaje samo jedna mogućnost: mora se značajno povećati vojno angažovanje i na moru, i na kopnu. Tek kada gusari procene da je rizik veći od dobiti potražiće druge izvore prihoda“, piše list „Merkiše odercajtung“.

priredio Nenad Briski

odg. urednik: N. Jakovljević

  • Datum 16.07.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Iqfo
  • Datum 16.07.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Iqfo