1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zapad za Kosovo mora pronaći pravo rešenje, čak i mimo SB ukoliko to bude bilo potrebno

SAD i evropske članice SB UN i formalno su podnele nov predlog rezolucije o Kosovu – i pre toga, ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izjavio je da su šanse da bude prihvaćen ravne nuli. Komentar Fabijana Šmita

default

Putin i Koštunica

Srpske diplomate svakako mogu biti zadovoljne podrškom Moskve, ali oni i dalje žive u iluziji da je Kosovo deo Srbije. To što Rusija odbija Ahtisarijev plan - ne čini nikakvu uslugu Kosovskim Srbima, pa ni gradjanima Srbije.

Više bi bilo od pomoći, kada bi Beograd konačno prihvatio činjenicu da većina stanovništva na Kosovu želi nezavisnost i da je razlog tome upravo politika koja je krajem osamdesetih godina u vreme raspada bivše Jugoslavije na Kosovu vodjena.

Srbija bi svoju energiju mogla pre da usmeri u pravcu evropskih integracija i boljih odnosa sa Kosovom, kao i drugim susedima - nego da uvek iznova vodi izgubljene bitke.

Ahtisarijev plan bi za Srbe na Kosovu bilo dobro rešenje, jer on garantuje poštovanje prava manjina i to na najvišem nivou, uključujući i sam medjunarodni nadzor. Garantuje i lokalnu autonomiju kroz sprovodjenje reformi opštinskih struktura, a to vodi prosperitetnijoj budućnosti. Nezavisnost Kosova će i Srbiji omogućiti dalje evropske integracije. Ulaskom u EU gradjanima u ovom delu Evrope, u tom slučaju granice više neće imati neko značenje.

Zalaganje Moskve za Srbiju ne znači da Rusiju zapravo interesuje Kosovo. Reč je pre svega o nameri da se ova zemlja ponovo predstavi moćnom u svetu. U tom smislu ona je i donela odluku o suspenziji Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama i ne isključuje upotrebu veta u SB kada bude bilo reči o novoj Rezoluciji za Kosovo.

U najvišem telu UN pojedine države članice na svojim prostorima još uvek imaju problema sa diktaturom. Poput Kine, pa čak i Rusije. Svojom politikom veta, Rusija bi strukturama UN mogla naneti ozbiljnu štetu.

Tokom 90tih godina je SB UN zbog ulaganja veta zakazao na svom osnovnom zadatku, a to je garantovanje mira u celom svetu. Ne samo na primeru raspada bivše Jugoslavije nego i u slučaju Iraka to se još jednom potvrdilo. Tamo gde je izostala saglasnost onih država koje su bile spremne da nešto i preduzmu, medjunarodna zajednica je na kraju kapitulirala. Upravo se to pokazalo u slučaju genocida u Ruani i Darfuru.

Vreme je da demokratske zemlje sveta priznaju da izbor za generalnu skupštinu u UN nije u potpunosti prava slika tako reći parlamenta sveta i da učinak to tela ne može biti bolji od onoga što sami predstavnici u tom istom jesu. Drugim rečima, ima dosta demokratskih država koje na vlasti još uvek imaju despotske i korumpirane režime, pa i diktatore.

Kada o Kosovu govorimo, Ahtisari je ipak pronašao najbolje moguće rešenje. Ako taj predlog propadne i glasanje o istom u SB UN izostane, Zapad se ipak ne bi smeo povući. On mora pronaći način da za sve gradjane Kosova pronadje adekvatno rešenje, čak i mimo SB ukoliko to bude bilo potrebno.

  • Datum 19.07.2007
  • Autor Fabijan Šmit
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BJn9
  • Datum 19.07.2007
  • Autor Fabijan Šmit
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BJn9