Zapad sprema bombardere i rakete Tomahavk | Politika | DW | 29.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zapad sprema bombardere i rakete Tomahavk

Ratni brodovi se približavaju Siriji. Posle navodnog napada sirijske vojske hemijskim oružjem protiv sopstvenog naroda, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska pripremaju vojne akcije.

default

Američka mornarica

Od prošle nedelje, postoji takozvana "koalicija voljnih": SAD, Britanija i Francuska. Ove zemlje se pripremaju za vojni napad protiv režima Bašara Al Asada. Posmatrači su u poslednjih nekoliko dana registrovali više kretanja vojnih snaga ovih zemalja u regionu, naročito pomorskih snaga. Sebastijan Bruns sa Instituta za bezbednosne studije Univerziteta u Kilu (ISPK) kaže da to ima smisla, ako se ima u vidu da američki predsednik Barak Obama razmatra opciju napada na Siriju koji bi trajao dva do tri dana.

Sebastian Bruns

Sebastian Bruns

"Brodovi mogu da ostanu daleko van zone od 12 milja, u međunarodnim vodama, odakle mogu da ispaljuju krstareće rakete na udaljene ciljeve", kaže Bruns.

Očigledno da saveznici imaju nameru da upravo tako izvedu svoje napade: prema informacijama ISPK četiri razarača američke mornarice su na putu ka istočnom Mediteranu. Na brodu imaju, 96 krstarećih raketa tipa "BGM - 109 Tomahavk" dometa do 2.500 kilometara. I prateći brodovi dva američka nosača aviona, u Persijskom zalivu i na Rogu Afrike, naoružani su raketama Tomahavk koje mogu da pogode ciljeve u Siriji.

Britanija takođe ima brodove u Mediteranu. Međutim, nosač helikoptera i razarač, a možda i nuklearna podmornica – nalaze se na odavno planiranim vežbama sa mediteranskim zemljama, kaže Sebastijan Bruns. "Francuzi u regionu verovatno imaju nuklearnu podmornicu, čak i ako je to još uvek tajna, a i nosač aviona, koji je trenutno još uvek u blizini Francuske."

Nagomilavanje pomorske vojne sile, može pomoći u tome da se izvrši diplomatski pritisak na režim Bašara al Asada, dodaje ovaj stručnjak.

Napad iz daljine

Krstareće rakete ispaljene sa brodova iz daljine mogu da postignu sličan efekat kao bombardovanja - ali je prednost u tome što se pilot ne dovodi u opasnost. Bivši general vazduhoplovstva i bivši generalni inspektor Bundesvera Harald Kujat, navodi i drugu stratešku opciju SAD. "Amerikanci takođe imaju dalekometne bombardere tipa B1 i B2 koji mogu da polete iz SAD, bombarduju ciljeve i vrate se u SAD", kaže on.

Infografik Streitkräfte der westlichen Verbündeten in der Region um Syrien

Sirija i susedi

Međutim, sirijska protivvazdušna odbrana veoma je jaka. Međunarodni institut za strateške studije u Londonu (IISS) procenjuje da Sirija ima više od 1.000 raketa tipa zemlja - vazduh ruske proizvodnje. A to sigurno znaju i saveznici, kaže Kujat. "Zbog toga će prvi udari sigurno za cilj imati ta protivvazdušna postrojenja, kako bi se eliminisala pretnja za sopstvene snage."

S druge strane, sudeći prema informacijama iz izraelskog internet portala DEBKAfile, sirijska vojska je počela da decentralizuje svoje trupe, posebno vojne avione. Bruns objašnjava koji bi ciljevi još mogli biti napadnuti. "To su institucije režima, komandni centri i telekomunikacioni objekti, elektroprivreda, putevi, pruge i sl."

Baze u regionu

Obama Abrüstung Ankündigung Tomahawk Archiv 2003

Raketa Tomahavk

Pored krstarećih raketa i velikih bombardera, saveznici imaju različite borbene avione, koji su stacionirani na nosačima aviona ili u vojnim bazama u regionu. Britanci bi svoje projektile mogli da lansiraju sa tornada udaljenih i više od 200 kilometara, praktično nepristupačni sirijskoj vazdušnoj odbrani. Sa svoje dve baze na Kipru, za samo 20 minuta mogu doći do ciljeva u Siriji.

US Air Force ima bazu na grčkom ostrvu Krit i tamo koristi deo glavnog aerodroma Hanje za transport u regionu. Da bi koristile tu bazu za borbene operacije, Sjedinjenim Američkim Državama, međutim, potrebna je dozvola od vlade u Atini.

U Turskoj, US Air Force ima veliku bazu. Od Inčirlika vojnog aerodroma, kojeg koriste i Britanci, ima samo 120 kilometara do granice sa Sirijom i 400 kilometara do glavnog grada Damaska.

Šta je sa Nemačkom?

Harald Kujat

Harald Kujat

Nemačka u ovom scenariju ne igra nikakvu ulogu. Bundesver je doduše prisutan na nekoliko mesta u regionu, ali je reč o misijama sa mandatom UN i NATO.

Nemački vojnici učestvuju u misiji UNIFIL, treniraju libijsku mornaricu. U NATO misiji u Turskoj učestvuju sa Patriot anti-raketnim štitom radi zaštite turske granice sa Sirijom.

Nemci takođe upravljaju jednim izviđačkim brodom u okviru takozvanih NATO snaga za odgovor. Prema rečima stručnjaka, postoji minimalna mogućnost da ove jedinice nemačke vojske budu uvučene u trenutni sukob.

Autor: Martin Koh / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Jakov Leon