Zapad okreće drugi list

Ipak se dogodilo. Ruski predsednik Medvedev potpisao je dokument kojim Ruska Federacija priznaje nezavisnost gruzijskih provincija Abhazije i Južne Osetije. Tim korakom Rusija ne samo da je prešla preko svih upozorenja zapadnih vlada koje su upućene proteklih nekoliko dana, već je priznanjem prekršila međunarodno pravo i narušila teritorijalnu celovitost svog evropskog suseda Gruzije.

Ruski predsednik smatra da je u pravu nakon što je gruzijsko rukovodstvo silom pokušalo da sruši separatistički režim na gruzijskoj državnoj teritoriji. Ali, s takvim stavom, Kremlj je poprilično usamljen. Rusija se, prema mišljenju Zapada, našla u opasnoj samoizolaciji. Priznanje Abhazije i Južne Osetije imaće za posledicu znatno pogoršanje odnosa između Rusije i Zapada.

Opasnost od narastanja obostranih pretnji

Iluzija je polaziti od toga da će se Zapad posle kratke faze negodovanja smiriti. Nema sumnje da Rusija poseduje znatan potencijal za ometnje zapadnih interesa. Na primer u Avganistanu, oko pitanja atomske energije u Iranu ili kada je reč o snabdevanju energijom. Ali to važi i za Zapad.

Tako bi moglo da dođe do prijema Ukrajine i Gruzije u NATO i sprečavanja prijema Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju. Rusija bi sa svoje strane mogla da prekine pomoć Zapada Avganistanu ili da osnuje međunarodni gasni kartel. Spektar mogućih akcija ometanja sa obe strane, veliki je i široki.

Ali, ako se stvari trezveno posmatraju, jasno je da ni jedna strana ne može da profitira od zaoštravanja odnosa. Čak ni Južnoj Osetiji ili Abhaziji, rusko priznanje nezavisnosti ne donosi ništa, sve dok ih priznaje samo vlada u Moskvi.

Stvaranje jedinstvene pozicije Zapada prema Moskvi

Verovatno treba poći od toga da NATO i EU neće samo tako preći na uobičajeni dnevni red u odnosima s Rusijom. To su proteklih dana i nedelja vlade zapadnih zemalja u više navrata naglasile. Zapad će na rusko priznanje i omalovažavanje međunarodnih načela odgovoriti asimetrično.

Rusija je očigledno podcenila potencijale ometanja Zapada za ruske interese. Koliko god da se sukob u Gruziji na prvi pogled za SAD i EU činio nevažnim, on će posle neprijateljskog čina Rusije nedvosmisleno dovesti do jedinstvene zapadne politike prema Rusiji i to kako u EU tako i u NATO savezu.

Kritika prema Rusiji nastaviće da raste, a to pokazuju i nemačke reakcije kancelarke Merkel i ministra spoljnih poslova Štajnmajera. Upravo su Nemci bili ti koji su godinama unutar Evropske unije gradili i ulagali u saradnju s Rusijom. To će se sada promeniti ne samo u tonu već i u samoj suštini.