Zanimanje antiči: prenosilac, asistent, lakej

Georg Felshajm je nemački diplomata u Briselu. Na vratima njegove kancelarije, pored imena, u navodnicima je napisana reč: antiči. Ime vuče poreklo od Italijana Paola Masima Antičija, koji je još 1975. osnovao Odbor stalnih predstavnika zemalja članica Evropske zajednice.

To su ljudi koji pripremaju važne sednice i preko kojih često ide komunikacija sa Briselom. To je naporan posao koji iziskuje puno radno vreme svakog dana u godini. Antičiji imaju pristup i najstrože čuvanim prostorima u sedištu Evropske unije. Jer, oni su tihi pomagači iz pozadine. Spadaju u prve koji saznaju o čemu se razgovaralo u velikoj sali za sednice, i te informacije zatim prosleđuju u kancelarije odgovarajućih delegacija. To može da začudi, s obzirom da se tako i dalje radi i pored sve tehnike koja omogućava, recimo, direktne prenose sednica. No, Georg Felshajm za to ima objašnjenje:

„Svesno smo odlučili da ne koristimo moderna tehnička sredstva, zato što želimo da sačuvamo poverljivost sastanaka Saveta Evropske unije. Taj Savet ima zadatak da daje impulse politici i Evropskoj uniji, i poverljivost tu predstavlja jednu od najviših vrednosti“.

Šta kad antiči ne čuje nešto važno?

Felshajm za vreme samita čeka novosti u susednoj sali za konferencije. Pred njim su računar, telefaks i telefon. Saradnici Sekretarijata Saveta Evropske unije tuda prolaze (tačno) svakih 20 minuta i naizmenično na engleskom i francuskom jeziku izveštavaju o tome šta je rečeno na samitu. Antiči to što su čuli brzo prevode na svoje maternje jezike i odgovarajuće protokole šalju u kancelarije svojih delegacija.

Antiči smeju da uđu i u glavnu salu za konferencije ali samo po izričitom pozivu svojih šefova. U te svrhe, imaju jednu tablu sa lampicama i imenima država. Ako se upali crvena lampica pored imena Nemačke, to znači da recimo, kancelarka Angela Merkel zove svog antičija da bi mu nešto rekla, ili da bi nešto zatražila.

Ako antiči zbog takve stvari, ili odlaska do toaleta, recimo, propusti sledeći prolazak sekretara koji prenose šta se dešava na sednici, sme da se o tome informiše kod svojih kolega. Za Georga Felshajma to je najbolje od svega: „Tesan kontakt sa mojim kolegama iz svih zemalja Evropske unije“.

autori: Suzane Hen / Saša Bojić

odg. urednik: Nemanja Rujević