1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Zanemareni sever Afrike

Broj poginulih u napadu islamista na gasno postrojenje u Alžiru popeo se na najmanje 80. Čitavu akciju u kontekstu strateških razmatranja o bezbednosti Evrope pratila je i komentariše nemačka dnevna štampa.

Alžirske specijalne snage upale su u subotu postrojenje i okončale četvorodnevnu opsadu. Vlada te zemlje navela je da je cilj ekstremista bio da unište čitav kompleks i pobiju sve taoce. Među ubijenima su i državljani SAD, Filipina, Francuske, Japana i Norveške. Alžirske vlasti objavile su da je 685 državljana te zemlje oslobođeno, ali da nije rečeno koliko je poginulo. Još se ne zna šta je sa više od 20 stranih državljana. Vlasti su objavile da je nasilno preuzimanje kompleksa sprovela grupa od 32 muškarca iz šest zemalja, kojima je komandovao alžirski odmetnik Moktar Belmoktar. Grupa koja je napala kompleks nazvala je sebe „Oni koji pevaju krvlju“.

Video-snimak na kome se navodno vide taoci

Video-snimak na kome se navodno vide taoci

Handelsblat (Diseldorf) piše da ovakav ishod drame sa taocima nije bio neočekivan. „Oni koji su unekoliko posmatrali Alžir, zemlju čiji je značaj u međunarodnoj energetskoj kooperaciji pomalo zanemaren, najbogatiju i najveću zemlju Crnog kontinenta, mogli su da naslute da posle građanskog rata između generala i islamističkih grupa više neće biti ni kkompromisa ni pregovora. Broj od oko 150.000 žrtava je doneo traumu koja je još uvek prisutna. Strah od novog građanskog rata nije dozvolio da se u Alžiru oseti ni dašak Arapskog proleća, iako je ono izbilo u svim ostalim zemljama Severne Afrike.“

Badiše cajtung (Frajburg) konstatuje da je svet u Alžiru video najgori teroristički napad u severnoj Africi koji se odigrao u poslednjih desetak godina. „Sada je sigurno jasno: islamistički teroristi iz mračnih krugova Al kaide su za bezbedmnost u saharskom regionu kao i za Evropu – najveća opasnost. Civilizovane zemlje moraju da se zajedno brane od te opasnosti. U to spada i odbrana bezbednosti van Evrope – na primer na severu Malija. Jasno je i sledeće: borba protiv terora mora da se vodi oruižjem pravne države. Tu se postavljaju neka pitanja. Može li oslobodilačka akcija alžirskih vojnika zaista da se nazove uspešnom? Da li je u prvom planu bila zaštita talaca? Ili je važnija bila eliminacija terorista? Već 20 godina islamisti izazivaju alžirski režim. Ovaj bezuspešno pokušava da, kako to zvanično kaže, iskoreni teroriste. Tvrda diktatura očigledno ne nudi zaštitu od verskog ekstremizma, već ga podstiče…“

Štutgarter cajtung (Štutgart) krvavo okončanu dramu u Alžiru naziva „opomenom za Evropu“: „Severna Afrika je predugo bila ignorisana. Nije nikakva tajna da su islamističke naoružane grupe već godinama aktivne u Sahari. Pustinja sa granicama koje gotovo niko ne kontroliše, idealna je kao stecište terorista. Oni tamo mogu da se neometano kreću, a snage bezbednosti koje bi možda mogle da im se suprotstave su loše obučene i nemotivisane. Zbog toga je čitav konvoj napadača mogao da neprimećen pređe stotine kilometara i da prodre u gasna polja u Amenasu.“

„To što su kidnaperi izveli svoju akciju upravo u policijskoj državi Alžiru, pokazuje da terorizam ne može da se suzbije nasiljem tlačenja. Ljudima u regionu je potrebna budućnost, koji im njihove vlade, međutim, ne nude. U Alžiru milijarde zarađene u poslovima sa naftom završavaju u džepovima korumpiranih oficira koji kontrolišu zemlju. Evrope mora ofanzivno da potraži saradnju sa vladama ne severu Afrike i da prezentira ubedljivu strategiju razvoja kriznog regiona. U interesu Evrope je da islamisti ne osvajaju nove terene.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković