1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zamrznute plate u Nemačkoj

Nemačka može da se pohvali sa najvećim privrednim rastom u poslednjih 20 godina. Smanjena je i nezaposlenost, ali, kada je reč o povišicama plata radnicima, Nemci se tu nalaze na poslednjem mestu u EU…

default

Da je Nemačka privredni motor Evropske unije, potvrđuje i činjenica da su upravo Nemci ti koji su prvi u Evropi prebrodili svetsku finansijsku i privrednu krizu. Ekonomija je stabilna, broj zaposlenih raste. Stagnira jedino ono što je ujedno i najvažnije, a to su plate radnika. Rajnhard Bišpink sa Instituta za ekonomiju i sociologiju pri nemačkoj Fondacije „Hans Bekler“ objašnjava:

„U prošloj godinu smo ustanovili jednu manju povišicu plate zaposlenih. Međutim, ako se osvrnemo na neki duži vremenski period, videćemo da smo poslednjih deset godina imali sve manji i manji porast plata. To znači da zaposleni danas zarađuju manje nego pre deset godina, dakle u 2000. godini.“

Rumunska povišica plate za 563 odsto, a nemačka tek 22 procenta

Neznatnu povišicu plate u Nemačkoj „proguta“ svake godine sve veća inflacija. Poslednji rezultati ankete Društva za istraživanje tržišta pokazala su da je rastuća inflacija uznemirila Nemce. Tek šest odsto Nemaca očekuje znatno poboljšanje plate, dok se velika većina plaši da će im povišica plate, zbog inflacije, biti svedena na nulu.

Einkaufstüten vom Discounter

Nemačka privreda u vremenima besparice održana zahvaljujući neumornoj kupovini građana

I zvanične statistike vlade pokazuju da je prosečna bruto plata od 2001. godine u stalnom porastu, međutim na krajnje niskom nivou sa procentom od 0,9 do 3,1 procenat. Pozitivna strana je ta što je nemačka privreda, zahvaljujući ovako niskom procentu povišice radničkih plata, uspela, bez relativno većih posledica, da se izvuče iz krize. S druge strane, loša vest za Nemce je svakako ta da su drugi poslodavci u Evropskoj uniji znatnije podizali plate svojim radnicima.

Najveći porast bruto plate zabeležen je poslednjih godina u Rumuniji sa rekordnih 563 odsto, potom u Španiji i Letoniji, Holandiji i Francuskoj, dok se Nemačka sa 22 procenta nalazi na poslednjem mestu te tabele. Nemački stručnjak Rajnhard Bišpink poručuje:

“Povećanje radničke tarife je prijeko potrebno. Samo ćemo na taj način oživjeti i domaću privredu. Potrebna nam je veća potražnja, a prije svega privatna potražnja. Imaćemo je samo onda kada i naši građani budu imali više novaca u džepu.”

„Izlozi puni, a kese prazne?“

Nemačka privreda u vremenima besparice održana je upravo zahvaljujući neumornoj kupovini građana. Vlada je svojim programima za ublažavanje krize uspela da zadrži broj nezaposlenih ispod četiri miliona i time je omogućila da građani i dalje, bez većeg razmišljanja, zarađeni novac ostavljaju u kasama nemačkih trgovina. Ali, ako inflacija i dalje bude gutala neznatne povišice plata, nemački izlozi ostaće puni, a kese prazne.

Veće povišice nisu zabeležene ni kod nemačkih penzionera i korisnika socijalne pomoći. Kada su 2009. penzioneri dobili najveću povišicu u poslednjih deset godina od 2,4 do 3,4 odsto, a korisnici socijalne pomoći osam evra više u mesecu, predsednik stranke Liberala Gido Vestervele je te povišice prokomentarisao rečima: „Ova povišica odgovara ceni jedne kobasice sa majonezom, ali bez pomfrija.“

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

  • Datum 31.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qwsc
  • Datum 31.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qwsc