Zamke nemačko-grčkog prijateljstva

Pre samo osam godina, prema rezultatima anketa sprovedenih u Grčkoj, Nemačka je važila za omiljenu evropsku zemlju. Zemlja „filozofa i pesnika“ tradicionalno je bila najveći trgovinski partner Grčke. Nakon širenja privredne krize, na tom mestu ju je zamenila Italija. Iako Nemačka i danas obezbeđuje najveći deo kredita za Grčku, tamošnja javnost doživljava je kao nemilosrdnog zagovornika štednje i nekog ko koči privredni rast.

Zato i ne čudi, što su na grčkom tržištu knjiga – koje je inače takođe teško pogođeno krizom – najprodavanije upravo knjige o Nemačkoj. Tipično novo izdanje: privredna analiza novinara Makisa Andronopulosa zvučnog naslova „Nemački sindrom“. „Time pre svega mislim na tradicionalni sindrom demonstracije moći, koji se proteklih godina, dakle, nakon ponovnog ujedinjenja i ekonomske ekspanzije Nemačke snažno zaoštrio“, objašnjava autor Andronopulos. Kao što je često bilo u prošlosti, to vodi ka posebnom nemačkom putu u Evropi. Dobar primer za to je evro-pakt za stabilnost: to je međudržavni sporazum iniciran od strane Nemačke.

Kritika „davanja direktiva i pomoći“

U sprovođenju opsežnih mera štednje i reformi, Grčka od pre četiri godine dobija finansijsku pomoć od ukupno 240 milijardi evra. Iz ugla Nemačke, to je snažan signal solidarnosti, ocenjuje Andronopulos. On to vidi drugačije: čitav novac prvenstveno se sliva u banke, koje su posedovale grčke državne obveznice. Dakle, tih 240 milijardi evra ne služi spasavanju Grčke, već spasavanju banaka, naglašava ekonomista. „Kakva je to solidarnost, koja vodi ka tome da grčki penzioner po kontejnerima mora da traži hranu?“, besan je Andronopulos.

Andronopulos zagovara politiku ekonomskog razvoja po američkom principu i kritikuje nemačku fiksiranost na mere štednje. I kada je reč o spasu evra, Nemci se ponašaju kao učitelji, ali taj mentalitet neće dati rezultata, smatra Andronopulos. Život je otvoren i nepredvidljiv, stvari se ne odvijaju kao u udžbeniku, dodaje ekonomista iz Atine.

Prema pojedinim anketama, mnogi Grci su mišljenja da su partneri iz EU, a pre svega Nemačka, zbog svoje neodlučnosti kada je kriza počela, odgovorni za ekonomski sunovrat njihove zemlje. Političari u Grčkoj, koji ne misle tako, ne mogu da računaju sa podrškom grčkih birača.

Ipak, ima političara i uticajnih javnih ličnosti koji misle drugačije. Jedan od njih je Tanos Cimeros, preduzetnik i šef liberalne stranke Obnova Grčke (Δημιουργία, Ξανά!), koja je na parlamentarnim izborima u maju 2012. godine napravila senzaciju: samo dva meseca nakon što je osnovana, osvojila je 2,2 odsto glasova. Na izborima za Evropski parlament u maju, Cimeros, koji je neko vreme živeo u Nemačkoj, nada se ulasku u parlament Evropske unije.

Grčke finansije: domaći problem?

„Grčki problem je isključivo domaći. Od naših evropskih partnera dobili smo dovoljno podrške, koji ni od koga drugog ne bi dobili u ovoj teškoj situaciji“, objašnjava Cimeros. Da su sve reforme bile sprovedene, Grčka bi odavno prevazišla krizu. Umesto toga, političari samo kupuju vreme, kako bi se ponovo vratili svojim starim navikama“, kaže Cimeros.

Taj političar morao je da podnose brojne kritike grčkih medija, nakon što je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel poslao otvoreno pismo u kome je izrazio veliko poštovanje prema njenoj politici. Danas kaže da je time želeo pre svega da probudi svoje sugrađane. To što se nakon izbijanje ekonomske krize Nemačka demonizuje, on ocenjuje kao političku nemoć. „Uvreženi politički sistem ne želi građane koji misle i zato se ljudima stalno govori da je uvek neko drugi kriv. Stalno se traži žrtveni jarac“, žali se Cimeros.

Ratna odšteta ponovo tema

U vreme krize, probleme dodatno zaoštravaju i nerešeni problemi iz prošlosti: 2012. godine grčko Ministarstvo finansija formiralo je radnu grupu, koja je trebalo da ispita zahteve za ratnu odštetu od Nemačke. U Drugom svetskom ratu pod nemačkom okupacijom život je izgubilo 300.000 grčkih građana.

Pored toga, okupatorske snage su 1942. godine kod Grčke centralne banke nasilno uzele kredit, koji banci nikada nije vraćen, a čija se vrednost danas procenjuje na nekoliko milijardi evra. Iz nemačkog ugla, odštete su već isplaćene ili su zahtevi za njima nakon tolikih godina zastareli.

Ali zahtev za isplatom prinudnog zajma, prema mišljenju grčkih pravnih eksperata mogao je biti sasvim opravdan. Nekada je Grčka zaista imala pravo da traži povratak tog novca. „Ali danas više ne“, kaže Tanos Cimeros. U međuvremenu, Grčka je dobile velike sume novca iz inostranstva, što iz EU fondova, što iz drugih izvora. Preduzetnik i političar Cimeros, smatra da je besmisleno nakon tolikih godina ponovo pokretati zahteve za ratnom odštetom.

Autori: Janis Papadimitriu / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković