1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Zaleno svetlo za "Galileja"

Postavljanje evropskog satelitskog sistema „Galileo“ može da počne. Parlament Evropske unije je juče dao zeleno svetlo za raspisivanje konkursa za ovaj najveći industrijski projekat Evrope. Saglasnost Saveta ministara EU

default

Galilej (grafika Evropske svemirske agencije)

Čitav projekat bi trebalo da košta 3,4 milijarde evra a konkurs će biti objavljen pre leta. Sistem „Galilej“ sastoji se od 30 satelita i više zemaljskih stanica i trebalo bi da proradi do 2013. godine. Evropska unija je sa konzorcijumom koji je bio prvobitno zadužen za gradnju sistema imala razmirice, a sve se završilo odlukom da se gradnja i postavljanje satelitskog sistema kompletno finansiraju iz javnih sredstava.

Sa projektom treba početi što pre

Najbitnije je čitav projekat završiti što pre, smatra evropska poslanica nemačkih konzervativaca Angelika Nibler: „I drugi rade na doterivanju svojih sistema. Moramo da se potrudimo da mi svoj uredimo do 2013. Što pre počnemo to bolje.“

Evropski političari bi da već do jeseni budu sklopljeni prvi ugovori o gradnji satelita i zemaljske infrastrukture kako bi industrija mogla da krene na posao. Problem je samo što je tržište praktično podeljeno između dva giganta, EADSa sa sedištem u Nemačkoj i Talisa sa sedištem u Francuskoj. To znači da političari nemaju mnogo izbora što se već pokazalo u maju kada su oba preduzeća raskinula dogovor o saradnji javnog i privatnog sektora.

Troškove snose poreski obveznici

Sada je razvijen novi model prema kojem kompletnu odgovornost za projekat vredan 3,4 milijarde evra snose evropski poreski obveznici. Isto je tako bilo i pre mnogo godina kada su Sjedinjene Države gradile svoj sada već sveprisutni sistem GPS. Konzervativna političarka Nibler ističe:

„Za Evropu je ovo prestižan projekat jer smo pre svega uspeli da se svih 27 zemalja članica saglasi da ga zajednički finansiraju, iako je sama industrija bila skeptična i nije htela da preuzme rizike. Mogli smo i mi da kažemo da odustajemo kada već vidimo da se industrija suzdržava jer ne smatra da će to biti veliki uspeh.“

Političari veruju u uspeh i u to da će se od 2013. oko Zemlje vrteti 30 evropskih satelita koji će na tlo slati preciznije i pouzdanije podatke od onih koje šalje GPS. Te će informacije moći da se koriste za istraživanja uticaja klime na poljoprivredu, za vazdušni i pomorski saobraćaj. Galileo bi trebalo da omogući utvrđivanje neke pozicije tačno u metar. A otvoriće i novo tržište za stotine novih preduzeća. U Briselu su uvereni da će tako nastati 150.000 novih radnih mesta.

Sumnje ipak ostaju

Iako podržavaju Galileo, neki političari u Evropskom parlamentu, poput nemačkog socijaldemokrate Norberta Glantea, nisu sigurni da će 3,4 milijarde evra biti dovoljno da ovaj projekat bude završen. Onda ćemo morati da tražimo rešenja za popunjavanja budžeta, primećuje Glante.

Signali Galilea biće primani u zemaljskim stanicama u južnoj Nemačkoj i u severnoj Italiji. Tu će biti pretvarani u podatke o određenim pozicijama. Jedino uz pomoć tih podataka, tvrde stručnjaci, Evropa će moći da postane strateški samostalna od američkog GPSa koji je u vlasništvu ministarstva odbrane u Vašingotnu.

  • Datum 24.04.2008
  • Autor Peter Hajlbruner
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Dnzw
  • Datum 24.04.2008
  • Autor Peter Hajlbruner
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Dnzw