1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zakon ostavio prostitutke u kandžama makroa

Nemačka pedantnost i uređenost ne važi za jednu oblast – prostituciju. Širom zemlje, u gradovima i na selu, muškarci plaćaju za seks. U poslu koji donosi milijardske profite, žene su najčešće žrtve izrabljivanja.

default

Prostitutke u Dortmundu

Posebno su pogođene migrantkinje. Kupleraj može da otvori svako, čak i ako je prethodno kažnjavan zbog trgovine ljudima. Ali to sada Nemačka želi da promeni. Novi zakon bi trebalo da suzbije prinudnu prostituciju postojanjem obavezne dozvole za otvaranje javnih kuća i prava vlasti da kontrolišu rad tih bordela.

Prodata makrou

Olga je odrasla u jednom dečjem domu u Bugarskoj. Sa 16 godina otišla je majci koja ju je prodala jednom makrou koji ju je prokrijumčario u Nemačku: „Rođena majka me je slagala, rekla mi je da će me poslati kod ujaka. Ali ona me je prodala i onda sam morala da se prostituišem.“

Ona je sa drugim devojčicama bila zatvorena u maloj prostoriji, tučena i drogirana. Kada bi zaradila nedovoljno novca, ne bi dobila hranu. To se sve dešavalo u jednom velikom nemačkom gradu čije ime Olga ne želi da otkrije, baš kao ni svoje pravo ime. Ona se boji, iako ju je policija pre nekoliko godina izbavila iz miljea crvene zone. „Još uvek se bojim da će me moj makro pronaći, jer to se jednom desilo. I tada sam ponovo morala da se prostituišem“, priča ona.

Žrtve sve češće Rumunke i Bugarke

Bordell in Frankfurt am Main

Jedna javna kuća u Frankfurtu na Majni


Hajdemari Ral bavi se sličnim slučajevima u celoj Nemačkoj. Ona se bavi slučajevima trgovine ljudima pri Saveznom uredu za suzbijanje kriminala u Vizbadenu. Ured svake godine navodi broj okončanih procesa: „Trgovina ljudima i seksualno iskorišćavanje po pravilu pogađaju žene. Prošle godine registrovano je oko 800 žrtava trgovine ljudima, ali to je samo vrh ledenog brega. Broj je sigurno mnogo veći.“

Mnoge žrtve potiču iz istočne Evrope, u poslednje vreme dosta je žena iz novih zemalja-članica EU, Rumunije i Bugarske. Sve više žena je neobrazovano ili s niskim nivoom obrazovanja, a većina njih ne govori nemački.

Laura je mlada mama iz Rumunije koja tamo nije našla posao. Ona je dobila primamljivu ponudu da radi kao kelnerica u Nemačkoj. Ali u jednom malom nemačkom gradu navodna posrednica u traženju posla pokazala je svoje pravo lice: „Obukla sam kelnersku odeću, ali ona je rekla. Ne, ti radiš u kupleraju. Rekla sam da to neću, jer nisam prostitutka. Ali ona me nije pustila da odem.“

Svodnica je pretila da će učiniti nešto nažao Laurinoj deci u Rumuniji. „Uništiću tvoju decu i tvoju porodicu, rekla je. A potom i tebe. Plašila sam se i zato sam počela da radim u bordelu.“

Laura je posle nekoliko dana mogla da pobegne iz bordela. Utočište je, kao i Olga, pronašla u jednom stanu humanitarne organizacije Solvodi. Zaposlene u toj organizaciji pomažu ženama u nevolji u 15 nemačkih gradova. Helga Tauh, šefica centrale u Severnoj Rajni Vestfaliji, prihvata žene iz crvene zone: „ Viđala sam teško istraumatizovane osobe, bez odeće, izgladnjene, žedne, promrzle, uništene.“

Zakon pogoduje makroima

Bordell in Frankfurt am Main

Crveni fenjer, simbol javne kuće


Mnoge humanitarne radnice i policajke smatraju da je nemački zakon o prostituciji iz 2002. godine naneo štetu borbi protiv trgovine ljudima. Prostitucija je legalizovana, ali nisu usvojeni obavezujući propisi za bordele. Helga Tauh hitno zahteva promene zakona: „Želimo da žena koja radi u prostituciji, može sasvim normalno da dokaže da ima prijavljeno mesto boravka, dozvolu boravka, da plaća zdravstveno osiguranje. Želimo da ona nema nikoga ko je ugnjetava i ko sa njom zarađuje novac.“

Detlef Uben je šef odeljenja policijske službe u Hamburgu koje se bori protiv kriminalnog iskorišćavanja prostitutki. „Trenutno svaki nasilnik sa krivičnim dosijeom može da otvori bordel. Time postoji i potencijalna opasnost za prostitutke“, kaže Uben.

Žene u bordelima plaćaju vlasnicima bordela 100 do 130 evra dnevno za sobu, ali i makroi zahtevaju novac. Ženama ne ostaje mnogo za njihove osnovne potrebe. One nemaju zdravstveno osiguranje. Pri tom su mnoge bolesne, imaju hepatitis ili sifilis. U Nemačkoj više nema obaveznih zdravstvenih kontrola.

Malo se mušterija interesuje kako se žene osećaju. To je iskusila i Olga: „Mnogi su rekli, baš me briga koje probleme imaš. Platio sam i to ćeš uraditi.“ Olga je bila u 9. mesecu trudnoće kada ju je jedan muškarac isprebijao i izbacio noću usred šume iz auta jer nije htela da radi bez kondoma. Mušterije ne moraju da se pribojavaju kazne zato što plaćaju seksulane usluge ženama uvučenim u prinudnu prostituciju.

Ipak Laura je uspela da barem njen makro završi u zatvoru. Ona je svedočila u jednom procesu, a prema zakonu je izjava svedoka jedina šansa da se trgovci ljudima izvedu pred sud. Ipak mnoge žene se ne usuđuju na tako nešto.

Novi život

Prostituierte in München, Deutschland

Prostitutka u Minhenskoj Hansštrase, jednoj od ulica koja vrvi od ilegalne prostitucije


Olga želi da uz pomoć organizacije Solvodi započne novi život: „Mogu da se zahvalim toj organizaciji koja mi je pomogla da nađem mesto za stručnu obuku, uskoro ću dobiti sertifikat. Posle želim da učim za kuvara, to je moj posao iz snova.“

Mnogo je godina prošlo dok Olga nije uspela da se bavi onim što želi. Mnogim ženama to nikada ne pođe za rukom. Ali biće bolje, smatraju humanitarne radnice i policajke, kada se ustanove jasna pravila za bordele. Pravila koja sprečavaju da žene protiv svoje volje pod ponižavajućim uslovima ispunjavaju muškarcima njihove seksualne želje, dok pri tom treća strana kasira veliki deo novca.

Autori: Andrea Grunau / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 26.06.2011
  • Ključne reči bordeli
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/11jfU
  • Datum 26.06.2011
  • Ključne reči bordeli
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/11jfU