Zajednica „super mozgova“ | Mozaik | DW | 09.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Zajednica „super mozgova“

„Maksimilijaneum“ u Minhenu je mesto u kojem studiraju i žive veoma nadareni studenti. Zajednica „super mozgova“ jedna je od retkih takvog tipa u Nemačkoj iako su potrebe velike.

Klara Frajsmut i Suzanne Cvirlajn nalaze se u muzičkoj dvorani u prostorijama minhenske fondacije „Maksimilijaneum“ (Maximilianeum). Klara svira klavir, a Suzane klarinet. Tu provode mnogo slobodnog vremena; prostorija je velika sa puno svetla, a akustika je odlična. Zidovi su prazni, na jednom se nalazi samo platno bavarskog kralja Maksimilijana Drugog. On je, naime, pre 160 godina, osnovao tu fondaciju za naročito nadarene. Oni tu studiraju i stanuju – sasvim besplatno.

Suzane i Klara

Suzane i Klara

Fondacija se finansira sredstvima dobijenim od nemačke savezne pokrajine Bavarske. Pokrajinski parlament kao i bavarski parlament smešteni su naime u zgradama koje pripadaju toj fondaciji. Stanarine, naravno, nisu niske i ta fondacija može godišnje da primi najviše deset studenata. Osnovni preduslov je matura položena sa najboljom ocenom – 1,0. Ali to nije sve. Kako kaže predsedavajući fondaciji Hanspeter Bajser, „u Bavarskoj godišnje između 350 i 400 učenika položi maturu sa najvišom ocenom, tako da smo morali da postavimo još neke uslove“.

Strogi ispiti znanja i interesa

Kao prvo, za prijem na „Maksimilijaneum“ niko ne može da se prijavi samo tako, odnosno, da prijavi sam sebe. To moraju da urade škole, gimnazije na kojima je učenica ili učenik položio maturu. Nakon toga sledi čitav niz pismenih ispita, a na kraju kandidate očekuje razgovor sa desetak predstavnika Ministarstva kulture Bavarske.

Das Foto zeigt Hanspeter Beißer, den Vorstand der Stiftung Maximilianeum (55 Jahre), der als Student selbst Stipendiat war. Die Stiftung Maximilianeum fördert hochbegabte Studierende. Copyright: Gerhard Brack Das Bild darf für einen Onlineartikel des DW-Autors Gerhard Brack über das Maximilianeum verwendet werden.

Hanspeter Bajser, predsedavajući fondaciji „Maksimilijaneum“

„Nisam mnogo očekivala s obzirom na to da sam znala da je potrebno imati i dosta sreće. Između ostalog morala sam da razgovaram sa članovima ispitne komisije zaduženim za španski jezik i religiju. Taj prvi me ispitivao o uticaju arapskog na španski, odnosno o arapskim rečima koje se koriste u španskom. Razgovor je bio zanimljiv, ali i opušten“, kaže Suzane Cvirlajn.

Kako naglašava Hanspeter Bajser, kandidati, međutim, ne moraju da pokažu samo svoje znanje već i da dokažu da su zainteresovani za život u zajednici i za zajedničko učenje. „Maksimilijaneum“, koji je prvenstveno okrenut visoko talentovanim studentima, nudi i veliki izbor raznih seminara i kurseva kao što je učenje raznih jezika, plesa i filosofije. Osim toga, odlučujuću ulogu može da igra i način provođenja slobodnog vremena, odnosno hobiji. Prednost imaju oni koji se neprofitno društveno angažiraju. Klara i Suzane, na primer, sviraju u staračkim domovima…

Strah od izolacije

Da visoko nadareni studenti dobijaju finansijsku podršku u obliku stipendije, to u Nemačkoj nije ništa neobično. Ali u „Maksimilijaneumu“ oni i žive i rade – a to je retkost. „Na današnjim univerzitetima mladi, visoko talentovani studenti ne uspevaju da ispune sve svoje potrebe. Dvostruki studiji, kursevi jezika i filosofije ali i redovni susreti i razmena mišljenja i iskustva s drugim „super mozgovima“ je ono što njima po pravilu nedostaje. U SAD je situacija drugačija nego u Nemačkoj; mi još uvek imamo određenih problema u odnosu prema visoko talentovanima“, tvrdi Klaudija Zolcbacher, ekspertkinja za obrazovanje iz Osnabrika.

Biblioteka u „Maksimilijaneumu“

Biblioteka u „Maksimilijaneumu“

Samim tim nije ni čudo što većina talentovanih ne voli da koristiti taj izraz kada govori o sebi. „Mislim da je to problematično jer se time ujedno onda i podrazumijeva da je ljude moguće svrstati u neke kategorije“, kaže Aleksander Endlih. I on studira i živi u „Maksimilijaneumu“. Studira fiziku i pravo. Iako ni on kao ni njegove koleginice i kolege ne želi da kaže koliko iznosi njegov koeficijent inteligencije, jasno je da pripada eliti nemačkih studenata. Inače, da bi neko u Nemačkoj bio proglašen visoko talentovanim mora da imati koeficijent inteligencije bar 130.

Pa ipak, uprkos različitosti, većina onih koji tu studiraju nisu u prošlosti, na „običnim“ školama i gimnazijama imali neka neprijatna iskustva. Klara je, na primer, preskočila dva razreda. Maturu je položila neposredno nakon svog 17-og rođendana. U školi je bila omiljena baš kao i Suzane. „Naravno da sam tu i tamo čula neku neugodnu primedbu, ali, što sam bila starija, to sam na školi bila omiljenija jer sam mogla da pomognem drugima“, kaže Suzane.

Na „Maksimilijaneumu“ se studentima ne pruža samo prilika da svakodnevno razmenjuju mišljenja sa drugima, već oni tu mogu dobijaju šansu da borave i studiraju negde u inostranstvu, na primer u Oksfordu, i tako upoznaju i druge „super mozgove“, iz drugih zemalja.

Autori: Gerhard Brak / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković