Zajedničko korišćenje automobila | Mozaik | DW | 10.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Zajedničko korišćenje automobila

Pre 25 godina u Nemačkoj se pojavio prvi ponuđač zajedničkog korišćenja automobila - sa jednim autom. Danas na tom segmentu tržišta učestvuju i veliki automobilski koncerni, a internet sve to čini još jednostavnijim.

Sve je počelo jedne pripite noći. U proleće 1988, tri brata u Berlinu smišljala su kako bi mogli zajedno da koriste jedan automobil. Jedan od njih, Markus Petersen, dobio je zadatak da smisli pravedno rešenje. Na kraju je uradio i više nego što je bilo neophodno. Naime, 10. juna 1988. u Zapadnom Berlinu je osnovao firmu „Gradski auto“ (StadtAuto). Bio je to prv karšering (carsharing – deljenje automobila) u Nemačkoj.

Uzmi po potrebi

Uzmi po potrebi

Ali, karšerinh nisu izmislili Nemci. Švajcarci su bili nekoliko meseci brži. Ideja je bila jednostavna: za kupovinu automobila treba mnogo para. A većinu dana auto stoji neiskorišćen. Ali, ako više ljudi koristi isti automobil, to može da uštedi novac. A i okolina profitira. Za kupovinu, izlete ili prevoz stvari auto može kratkoročno da se iznajmi. „Ideja sa karšeringom je da uvek i svuda imam pristup jednom automobilu“, kaže Markus Petersen.

Skromni početak

Pozajmivši od oca 17.000 nemačkih maraka, Markus Petersen je 1988. mogao da pokrene posao. Što se tiče automobila, izbor nije bio veliki: firma „gradski auto“ nudio je jedan jedini Opel Kadet, star deset godina. Za to je poprilično zahtevao od svojih prvih 50 korisnika: ulaganje od 1.000 maraka i mesečnu članarinu od deset maraka. Uz to se za svaki pređeni kilometar plaćao određeni iznos. I auto je uvek morao da bude ostavljan na istom mestu na kojem je drugi korisnik mogao da ga preuzme.

„Krajem 1980-ih svi smo bili pomalo ekološki usmereni“, kaže Markus Petersen. Broj automobila je trebalo smanjiti. „Čak je i u Opštim uslovima korišćenja pisalo da korisnik ne sme da poseduje sopstveni“, priseća se Petersen. Ali uprkos tome, stvar se brzo proširila, zahvaljujući i velikom interesovanju medija.

Karšering u celoj zemlji

Ideja o zajedničkom korišćenju automobila ubrzo se proširila po čitavoj zemlji. Početkom 1990-ih u brojnim gradovima su otvorene firme za karšering. Neki ponuđači, koji su u prvi plan stavljali ekološki aspekt, smanjenje izduvnih gasova, počeli su čak da posluju sa dobitkom – iako zarada nije kod svakog ponuđača bila najvažnija. I Petersenov pilot-projekat, koji je uskoro umesto imena „StadtAuto“ dobio naziv „StattAuto“ (igra reči, umesto gradski auto – auto za zamenu), neko vreme je donosio prihod.

Automobili koje nudi Nemačka železnica

Automobili koje nudi Nemačka železnica

Ali, 2001, kada je firma u Berlinu i Hamburgu imala oko 300 automobila i oko 5.000 korisnika, počela je da stvara gubitke. Godine 2004. preuzeo ju je holandski ponuđač „Grinvils“ (Greenwheels).

Uključivanje velikih automobilskih koncerna

Od prvobitnog cilja – zaštite okoline – karšering se u međuvremenu udaljio. U velikim nemačkim gradovima brojni ponuđači nude različite oblike zajedničkog korišćenja automobila. I Nemačka železnica već godinama ima tu ponudu kako bi svojim klijentima omogućila nastavak putovanja do željenog odredišta. U međuvremenu su se uključili i veliki proizvođači automobila kao Dajmler i BMW.

Istraživač mobilnosti Konrad Gec sa Instituta za socijalno-ekološko istraživanje u Frankfurtu na Majni objašnjava zašto svi govore o karšeringu: „Danas je jasno da će ekološka mobilnost biti neophodna.“ Teme kao što su ekologija i zaštita okoline postale su centralne teme društva. Tvrdnje da je nešto dobro za okolinu danas u svojim marketinškim kampanjama koriste i veliki industrijski koncerni. Ispitivanja pokazuju da mladima sopstveni auto nije među najvažnijim ciljevima za budućnost. Zato automobilski koncerni nastoje da karšeringom mlade vežu za sebe.

Revolucionarna promena mobilnosti preko interneta

Od 2009. Dajmler ima sopstvenu mrežu karšeringa, „car2go“. On uvodi novu vrstu mobilnosti jer nema određenih mesta za parkiranje automobila. Korisnici uz pomoć interneta i pametnih telefona mogu da pronađu njima najbliži slobodni automobil, kojih ima po celom gradu. I mogu da ga ostave tamo gde završe svoje putovanje. Obračunava se u vremenskim jedinicama. I BMW sa rent-a-kar tvrtkom „Sikst“ (Sixt) trenutno stvara sličnu mrežu. Portparol tvrtke „Vozi sada“ (DriveNow) Mihael Fišer uočava promenu u automobilskoj industriji: „Više se ne radi o klasičnim proizvođačima automobila. Oni se, kao na primer BMW, sve više razvijaju u ponuđače usluga mobilnosti.“ Takav razvoj naročito ubrzava internet. „Više od 90 odsto zahteva nam stiže sa pametnih telefona.“

Istraživač mobilnosti Konrad Gec najavljuje dolazak „revolucije mobilnosti“. Uz pomoć pametnih telefona i odgovarajuće aplikacije ljudi će ubuduće moći da biraju prevozno sredstvo: auto, voz, javni prevoz, avion, bicikl. Karšering u tome ima važnu ulogu. „Moja je teza da će karšering postati masovno tržište“, kaže Gec. Statistički podaci potkrepljuju njegovu tezu: 2012. je oko 450.000 ljudi bar jednom koristilo automobil preko karšeringa, a tendencija je u porastu.

Pokretač karšeringa Markus Petersen divi se digitalnoj revoluciji: „Internet i mobilni telefoni omogućuju pravi karšering.“ Budućnost će pokazati hoće li auto za zajedničko korišćenje, za šta se u međuvremenu nude i elektro-automobili, postati stvarna konkurencija privatnom automobilu.

Autori: Mark fon Lipke / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković