Zajednički jezik razdvaja narode na Balkanu | Izbor iz štampe | DW | 27.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Zajednički jezik razdvaja narode na Balkanu

„U višenarodnoj državi Jugoslaviji 21 milion ljudi je govorilo srpsko-hrvatski odnosno hrvatsko-srpski. Danas, političari više neće ni da da čuju za to. Oni stvaraju nove jezike“, piše nemačka novinska agencija DPA.

„Državice“ koje su nastale posle raspada Jugoslavije koriste jezik da bi se izborile za nacionalni identitet, komentariše agencija DPA. Doduše, podseća novinar ove nemačke agencije, slična „emotivna debata“ odavno se vodi i u samom srcu Evrope – između Nemaca i Austrijanaca:

„Ništa nas ne deli toliko koliko naš zajednički jezik - Austrijanci često citiraju ovu dosetku kada govore o odnosima sa svojim velikim susedom, Nemačkom. Jezik je zajednički, a ipak tako različit (…) Vrlo sličan spor je prisutan na Balkanu. Iako su u bivšoj Jugoslaviji svi razumeli srpsko-hrvatski, ovaj jezik je danas podeljen na srpski, hrvatski, crnogorski i bosanski. Da li je to uopšte moguće?“, pita se autor članka.

Bilo to moguće ili ne, jezik je često uzrok trzavica među narodima koji su nekada živeli zajedno. Članak DPA pominje proteste u Sarajevu, bojkot nastave u Novom Pazaru, ali i inicjativu „NE ćirilici u Vukovaru“:

„U Hrvatskoj su nacionalisti poslednjih nedelja sakupili oko 650.000 potpisa da bi prisilili vlast da raspiše referendum. Oni žele da tim putem zabrane srpskoj manjini da koristi svoj jezik u institucijama. Istovremeno, u hrvatskom se stvaraju nove, veštačke reči da bi se taj jezik udaljio od neomiljenog srpskog. Srpska ćirilica je najveći trn u oku hrvatskih ekstremista. U doba Jugoslavije oba naroda su govorila dva dijalekta istog jezika, sa tim da je taj jezik mogao da se piše i latinicom i ćirilicom.

Što se tiče Crne Gore, situacija je još komplikovanija. Nakon što je ta država postala nezavisna od Srbije u 2006. godini, političari su odlučili da se u toj zemlji govori poseban jezik – crnogorski. To piše i u Ustavu. Ipak, polovina stanovništva se smatra Srbima, pa će ovaj spor o jeziku dugo potrajati. Čak se i lingvisti u toj zemlji i van nje, ne slažu oko toga da li je crnogorski samo dijalekt srpskog ili samostalan jezik.“

Za države sa malim brojem stanovnika važno je da se razlikuju od svojih suseda, komentariše DPA. Ipak, uticaj političara već se primećuje i u praksi:

„U ovom regionu se još uvek svi razumeju. Ali ponekad se u novinama prevode pojedini izrazi i izreke, i delovi filmova se titluju”, naglašava agencija DPA.

„Srbiji predstoji teška godina“

Brüssel EU Kommission Ivica Dacic Jose Manuel Barroso

Dačić, Barozo

Švajcarski portal cash.ch koji se bavi ekonomijom daje pregled „snaga i slabosti“ Srbije, u svetlu predstojećih pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Srbija bi mogla da bude 29. članica ove organizacije, a Nemačka je već sada najvažniji trgovinski partner Srbije, prenosi ovaj portal:

“Srpska privreda je u ovoj godini porasla za dva odsto, što je vrlo visok rast za jednu evropsku zemlju. Međutim, prognoze vlasti kažu da bi ta vrednost mogla da se prepolovi u 2014 godini, a razlog za to su mere štednje ove države. Visoka inflacija od oko 8,5 odsto smanjuje kupovnu moć, pa bi moglo da dođe i do smanjenja privatne potrošnje koja čini tri četvrtine bruto nacionalnog proizvoda.

Prema rangiranju Svetskog privrednog foruma Srbija je na 101. mestu – iza zemalja kao što su Nikaragva i Gvatemala. Najveći problemi su korupcija, preterana birokratija, teško dobijanje kredita, nestabilna vlada i nepotpuna infrastruktura. Pozitivna je niska cena radne snage i stope oporezivanja.

Što se tiče finansija, ova istočnoevropska zemlja ne stoji baš najbolje. Sledeće godine bi novi dugovi mogli da dostignu 7,1 odsto bruto društvenog proizvoda, odnosno da budu najveći u regionu. Pravila Evropske unije dozovljavaju samo tri odsto. Teret dugova bi mogao da poraste na oko 66 odsto bruto društvenog proizvoda”, upozorava portal Cash.ch.

Istom temom bavi se i portal bečkog lista “Standard” koji tvrdi da zaposleni u državnim firmama već osećaju mere štednje:

“Prema pisanju dnevnog lista ‚Politika', ministar privrede Saša Radulović očekuje da će i 2014 biti teška godina. ‚Dok smo štitili prava preko 700.000 zaposlenih u javnoj administraciji i državnim firmama, izgubili smo 300.000 radnih mesta u privatnom sektoru', tumači ministar. Vlast namerava sledeće godine da okonča privatizaciju preostalih državnih firmi. Stručnjaci, među kojima je i ministar Radulović, očekuju da će to to značiti otpuštanje još 30.000 ljudi. Nezaposlenost je pri tome već preko 25 odsto“ podseća ovaj list.