Zajednički tužilac protiv korupcije u EU

Da i sama Evropska unija muku muči sa korupcijom, proneverama i kriminalom govori podatak da se svake godine evropski budžet zloupotrebom fondova u proseku ošteti za 500 miliona evra. Tako je samo u jednom slučaju, obnove i izgradnje autoputa u Kalabriji, 2011. godine na fiktivne ugovore i radove potrošeno 388 miliona evra koji su bili izdvojeni iz evropskih sredstava pomoći. Najčešći primeri zloupotreba novaca iz EU budžeta upravo se odnose na finansiranje poljoprivrednih i regionalnih razvojnih projekata.

Zalažući se za „nultu toleranciju prema zloupotrebi zajedničkog evropskog budžeta“, Evropska komisija dala je predlog za formiranje Kancelarije evropskog javnog tužioca: „Javne finansije su pod pritiskom širom Evrope i svaki evro se računa“, poručila je potpredsednica Komisije Vivijana Reding: „Zemlje članice godišnje prijave pronevere u proseku u visini od oko 500 miliona evra, a realna suma je i znatno veća. Žrtva je EU budžet i evropski poreski obveznici. U pitanju je federalni budžet i ako ga mi ne odbranimo to niko neće da uradi umesto nas“, kaže Reding.

Nacionalno pravosuđe u saradnji sa evropskim

Novo telo, Kancelarija evropskog javnog tužioca, trebalo bi prvenstveno da zaštiti evropski budžet, da ujednači i učini bržim različite nacionalne zakonske procedure širom Unije. Njenim formiranjem bio bi prevaziđen i osnovni problem u istrazi prekograničnog kriminala jer bi jurisdikacija Kancelarije pokrivala gotovo sve članice EU.

„Kancelariju evropskog javnog tužioca činiće javni tužilac i njegova četiri zamenika, koji će se nalaziti u sedištu Kancelarije i delegirani evropski tužioci koji će biti bazirani u zemljama-članicama. Oni će biti zaduženi za rukovođenje istragama na terenu, zajedno sa pratećim osobljem delegirani iz nacionalnih pravosudnih sistema i ostajaće da rade unutar tog poznatog sistema“, objašnjava evropski komesar Algirdas Šemata. O internim procedurama Kancelarije evropskog javnog tužioca odlučivao bi kolegijum sastavljen od javnog tužioca, njegova četiri zamenika i pet delegiranih tužilaca, dok bi svaka odluka Evropske kancelarije javnog tužioca mogla da bude preispitana pred nacionalnim sudom zemlje članice.

Učešće nije obavezno za sve članice

Izveštaji Kancelarija za borbu protiv korupcije govore da najveći broj prijava pronevera i korupcije dolazi iz privatnog sektora ili od pojedinaca, dok su vlasti zemalja članica „najnevoljnije“ da prijavljuju slučajeve zloupotrebe evropskog novca u 2svom dvorištu2.

Od ukupnog broja sprovedenih istraga, manje od polovine (42,3 odsto), završilo se optužujućom presudom pred nacionalnim sudovima. Očekuje se da bi Kancelarija evropskoj javnog tužioca trebalo da počne sa radom 1. januara 2015. godine, ukoliko predlog Evropske komisije odobre zemlje članice i Evropski parlament. Danska i Velika Britanija već su odlučile da neće učestvovati u tom evropskom projektu, dok se odgovor Iraca još čeka.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković