Zahrina borba protiv obrezivanja žena | Politika | DW | 01.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zahrina borba protiv obrezivanja žena

Hiljade mladih devojaka i žena svakog dana bude podvrgnuto ritualnom obrezivanju. Posledice su infekcije, hronični bolovi i trauma. U Nemačkoj se za ovaj čin može dobiti kazna i do 15 godina zatvora.

Njena majka je upozoravala, uvek iznova. „Ako ćeš se baviti ovim poslom, oni će u tebi videti neprijatelja“, priseća se Zahra Naleje reči svoje majke. Ali na upozorenja nije obraćala pažnju. Naprotiv, tada, ranih devedesetih, odlučila je da se uključi u borbu protiv ritualnog obrezivanja ženskih polnih organa. To je ujedno značilo da se okrenula i protiv tradicije, religije i običaja. Tako joj je barem objasnila njena majka u Somaliji.

Zahra, koja je tad tek završila studije u Holandiji, trebalo je da se bavi, prema mišljenju njene majke, nečim što ima više smisla. Ali Zahra nije htela da je sluša. Borba protiv ovog brutalnog običaja je za nju bila itekako smislena. „Tada sam joj rekla – borim se protiv toga iz dubine mog srca i zato ću nastaviti!“

Šta je obrezivanje žena?

Prilikom obreda obrezivanja, ženama se uklanja klitoris, ali često i jedan deo usmina. Često se rana toliko tesno zašiva da ženama ostane tek jedan sićušan otvor za uriniranje, kroz koji takođe može da teče krv tokom menstruacije. Posledice mogu biti kobne – infekcije, inkontinencija, hronični bolovi i trauma. Mnoge devojčice iskrvare tokom ove procedure koja je vrlo rasprostranjena u zemljama Afrike i Bliskog istoka. Obrezivanje se obavlja i kod određenih migrantskih grupa u Evropi, pa tako i u Holandiji, zemlji u kojoj je Zahra ostala da živi i posle završenih studija. U njenoj domovini Somaliji vladao je rat.

Zagovornici ovog običaja obično ističu čitav niz argumenata. Oni navode zdravstvene i higijenske prednosti, ali i razne religiozne razloge i one koji se odnose na očuvanje tradicije. Vrlo često je ovaj obred vrsta rituala kojim se dokazuje da je jedna devojčica unutar zajednice spremna za sklapanje braka.

Symbolbild weibliche Genitalverstümmelung Beschneidung

Obrezivanje se uglavnom vrši nehigijenski

Zahrin angažman je u početku bio vrlo težak. Kaže da su joj pretili oni koji u ovom obredu vide sastavni deo svoje kulture. No, neprijateljski su se prema njoj odnosile i žene, pa čak i one žene koje su na sopstvenoj koži iskusile brutalnost ovog rituala. Takve žene strahuju da njihove ćerke – ukoliko ne budu obrezane i zašivene – neće moći da pronađu muževe. „One zapravo ne žele da telesno muče svoju decu već da im obezbede budućnost“, kaže Zahra i dodaje da se neobrezane žene vrlo često smatraju nečistima.

Strašne brojke

Zahra Naleje se upravo nalazi u Berlinu kako bi se sastala s aktivistkinjama iz Švedske, Velike Britanije i Nemačke. One navode kako se poslednjih godina po ovom pitanju mnogo toga promenilo. Dok je pre nekoliko godina bilo gotovo nemoguće muškarce dovesti do stola kako bi razgovarali o ovoj temi, danas su pojedine grupe iz Eritreje i Etiopije sasvim odustale od ovog običaja. „Razlog uspeha leži u tome što radimo zajedno s verskim vođama, učiteljima i lekarima. Osim toga, žensko obrezivanje je od strane Ujedinjenih nacija proglašeno za kršenje ljudskih prava i samim tim je u mnogim zemljama zabranjeno. U Nemačkoj se, na primer, za ovaj čin može dobiti i kazna od 15 godina zatvora“, kaže Zahra.

Ali, uprkos tome, mnoge devojčice i novorođena ženska deca se još uvek podvrgavaju ovom obredu. Čak i u Evropi. Prema procenama jedne studije Evropskog parlamenta iz 2009. godine, oko 180.000 devojčica preti opasnost od obrezivanja polnog organa. Ove brojke su aktuelne i danas. Prema podacima, u Evropi živi oko 500.000 obrezanih devojčica, devojaka i žena.

Plakat Genitalverstümmelung Indonesien

Obrezivanje žena nije samo Problem Afrike: I vlada Indonezije se bori ptovi tog rituala

To su tek procene jer niko ne može da zna koliko žena bude obrezano tokom praznika, kada obično posećuju rodbinu u Africi. Prema rečima doktorke Kornelije Štrunc iz berlinske bolnice Valdfride, svakog meseca dolaze barem tri ili četiri pacijentkinje koje su obred prošle u nekoj afričkoj zemlji. Međutim, ona dodaje da joj nije poznato da žene koje vrše ove rituale dolaze i u Nemačku kako bi sakatile decu. To nijedna majka ne priznaje. „O tome se ne govori, jer bi tada porodica snosila odgovornost za nešto za šta ne postoji nikakvo objašnjenje niti potreba. Obrezivanje žena vrši se isključivo kako bi se lišile bilo kakvih seksualnih osećaja i kako bi na taj način ostale pristojne“, objašnjava Štrunc.

Pa ipak, i ona primećuje promene, a to potvrđuje i Zahra. „Mnogi u međuvremenu kažu da ne žele svojoj deci da nanose bol. Na kraju krajeva, i moja majka je promenila mišljenje, iako je bila toliko protiv mog angažmana“, kaže ponosno Zahra i dodaje da je sigurna da će taj obred jednog dana u potpunosti nestati. „Mi ćemo pobediti!“