„Zaglupljivanje naroda“
4. januar 2018.
Nemački Zavod za zapošljavanje objavio je najnovije podatke o broju nezaposlenih. U decembru, kao i obično zimi, njihov je broj porastao za 17 hiljada na 2,385 miliona, ali ukupno uzevši je broj nezaposlenih rekordno nizak: prošle godine u isto vreme bilo je 183 hiljade nezaposlenih više.
DW: Vi ste statistike o nezaposlenosti jednom nazvali „zaglupljivanjem naroda“. Zašto?
Hajnc-Jozef Bontrup: Zato što su brojke manipulisane. Ne u Saveznom zavodu za zapošljavanje , on ih samo objavljuje. Ali politika je sa više zakona promenila definiciju nezaposlenosti koja je određena u Zakonu o socijalnim odnosima. Rezultat je da brojke više ne pokazuju stvarni broj.
- pročitajte još: Srbija, statistički balkanski tigar
Što nedostaje u zvaničnim statistikama?
U statistikama na primer potpuno nedostaju osobe koje su navršile 58 godina. Politika tvrdi da ti ljudi nemaju posebnu šansu da nađu posao na tržištu rada pa ih zato možemo izvaditi iz statistike. Ne broje se ni nezaposleni koji preko Zavoda pohađaju neki dodatni kurs. A ako se neki nezaposleni tog jutra javio svom Zavodu da je bolestan, onda ni on nije nezaposlen nego je na bolovanju. Oni koji rade poslove za satnicu od jednog evra (program za aktiviranje osoba koje su dugo bile bez posla, prim. red.) takođe se ne vode kao nezaposleni. Sve su to ljudi koji su u stvarnosti nezaposleni, ali su prigodnim definicijama izbačeni iz broja nezaposlenih. To su teške manipulacije za koje je odgovorna politika.
Koliko nezaposlenih onda ima u Nemačkoj, ako se zbroje svi ti ljudi?
Zvanično je objavljeno dao ima skoro 2,4 miliona nezaposlenih. Tu bismo mogli da dodamo skoro milion nezaposlenih koji samo definicijom to nisu.
Tako dolazimo do 3,4 miliona.
Zavod za zapošljavanje o tom dodatnom milionu govori da su to „ograničeno zaposleni“. Ali pojam je potpuno pogrešan. „Ograničeno zaposleni“ su ljudi koji na primer rade 20 sati sedmično, ali bi rado radili 30 ili više.
Zapravo, još od ujedinjenja Nemačke je ukupan volumen rada u zemlji ostao gotovo konstantan i iznosi negde oko 60 milijardi sati godišnje. Ali taj volumen je potpuno drugačije podeljen nego što je bio ranije. Danas doduše radi više ljudi, ali to je samo zato jer je drastično narastao broj osoba koje ne rade puno radno vreme. Tako se kvota onih koji ne rade puno radno vreme popela sa 17,9 odsto u 1991. na 37,5 odsto u 2016. Primereno tome, udeo onih koji rade puno radno vreme je sa 82,9 odsto pao na 62,5 odsto.
To mnogi hvale kao znak fleksibilnosti na tržištu rada. Ne želi ili ne može svako da radi puno radno vreme.
To je tačno. Ali ima ispitivanja prema kojima oko tri miliona ljudi koji ne rade puno vreme žele da rade više. A ako i njih pribrojimo uz onih 3,4 miliona nezaposlenih, onda smo već kod 6,5 miliona ljudi koji ili ne rade, ili ne rade onoliko koliko bi želeli. To onda pokazuje čitavu bedu na tržištu rada u Nemačkoj.
- pročitajte još: Roboti stižu i uzimaju poslove – hoće li plaćati porez?
Koliki su troškovi koji tako nastaju?
Zavod za zapošljavanje od 2001. sprovodi ispitivanje. Po njima su fiskalni troškovi za takvu masovnu nezaposlenost u Nemačkoj od 2001. do 2015. negde oko 69 milijardi evra godišnje. Čitavo nemačko zaduživanje u tom razdoblju u proseku iznosi oko 434 milijarde evra. Moglo bi se reći da, kada bi u Nemačkoj od 2001. vladala puna zaposlenost, onda država u tom razdoblju ne bi trebalo da uzme jedan jedini evro kredita, nego bi imala suficit od 26 milijardi evra. Tu se vidi i dramatičan uticaj na čitavu ekonomiju zbog ove masovne nezaposlenosti u Nemačkoj.
Ima li država koji na sličan način manipulišu svoje statistike?
U Evropskoj uniji nije jednako, ali većina ih radi slično. Postoji i statistika Međunarodne organizacije rada (ILO), ali njena statistika je još gora i još više manipulisana. Oni ne broje nezaposlene, nego samo one koje traže posao. Za ILO neko ne traži posao već ako radi jedan sat sedmično. To se jedino može proglasiti ciničnim. Tako su onda i međunarodne kvote nezaposlenih preniske. A ekonomisti na žalost koriste te potpuno pogrešne i manipulisane kvote kako bi upoređivali nezaposlenost između država. Ja apsolutno nemam razumevanja za tako masivnu manipulaciju koja se doista graniči sa zaglupljivanjem naroda.
- pročitajte još: Italija - iz hotela „Mama“ u inostranstvo
Uprkos vašim argumentima, izgleda da nikome ne smetaju ovakve statistike nezaposlenih. O njima svakog meseca raspravljaju stručnjaci, brojkama barataju političari. Zašto je to tako?
To je zato jer politika nema nikakvog interesa da kaže ljudima istinu. Zvuči bolje kad se kaže da se nezaposlenost smanjuje i da je sve više zaposlenih. Ali to je, kao što sam rekao, manipulacija i nema veze sa ekonomskim realnostima. A povrh toga, vladajuća politika u interesu vlasnika kapitala zapravo i ne želi punu zaposlenost. Ona bi ojačala poziciju zaposlenih i sindikata. Ako se sve zbroji, politika je potpuno zakazala. Zato se moraju pozvati na odgovornost predstavnice i predstavnici naroda.
*Doktor Hajnc-Josef Bontrup, 1953, je profesor ekonomije sa težištem na tržište rada na Vestfalijskom fakultetu u Gelzenkirchenu, Boholtu i Reklinghauzenu.