1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

"Zabraniti autonomne robote"

Robotika se sve češće razmatra u novinskim člancima – očigledno sve prisutnija i u svakodnevici. Zidojče cajtung je na naslovnoj strani objavio informacije o opasnostima koje sa sobom nosi svet robota.

Auf der M-ELROB Roboterleistungsschau im schweizerischen Thun steht ein kleiner Hantierrungsroboter vor einer Bergkulisse Foto: DW/Fabian Schmidt 25.09.2012, Thun , Schweiz

Bildergalerie Autonome Militärroboter

U tekstu pod naslovom „Oružje plus mozak“ minhenski dnevnik prenosi upozorenja organizacije Hjuman rajts voč objavljena u studiji „Gubljenje humanosti“. Ova organizacija za ljudska prava smatra da je u vremenu u kome se upravo nalazimo realno govoriti o robotima upotrebljivim u vojne svrhe, mehaničkim organizmima čiji elektronski mozak je u stanju da samostalno donosi odluke. Hjuman rajts voč apeluje na sve države da u odredbe međunarodnog prava unesu zabranu „razvoja, proizvodnja i upotrebe potpuno autonomnih oružja.“ – robote koji donose odluke niko ne može da osudi ako povrede ili ubiju civile. „Dotle se još nije došlo“, piše Zidojče cajtung, ali prema pomenutoj studiji, „vojska se već nalazi na pragu tehničke revolucije“. Samo SAD godišnje ulažu šest milijardi dolara u razvoj bespilotnih borbenih sistema.

Šalje koordinate otkrivenih neprijatelja

Auf der M-ELROB Roboterleistungsschau im schweizerischen Thun steht ein kleiner fernsteuerbarer Roboter vor den Ketten eines Panzers aus dem zweiten Weltkrieg Foto: DW/Fabian Schmidt 25.09.2012, Thun , Schweiz

Robote koji donose odluke niko ne može da osudi ako ubiju civile

Zidojče dalje piše da veštačka inteligencija možda još ne razmišlja samostalno, ali ipak – donekle – razmišlja. List navodi primer Gardijuma, robota koji može da se vozi, koi se nalazi u sastavu izraelske vojske. Na internet-strani armije, oficiri koji opslužuju Gardijuma pišu: „Možemo da prepoznamo zakopana eksplozivna tela, otiske stopala i borce koji puze ispod granične ograde“. Robot koji izgleda kao da je ispao iz „Ratova zvezda“, može da ulazi u ulice koje „pokrivaju“ snajperisti. Ako neko na njega otvori vatru, on ume da izračuna koordinate neprijatelja i pošalje ih borbenim helikopterima. Taj sistem je još uvek nenaoružan. Belorusi, međutim, imaju Adunoka-M, mini-robota koji ima mitraljez i minobacač. Njime se, doduše, u najvećoj meri upravlja sa računara.

„To ide predaleko“

„No, južnokorejski SGR-1 već raspolaže velikom autonomijom: postavljen na granici sa Severnom Korejom, ovaj robot-stražar sa dozvolom za ubijanje pomoću specijalnih senzora može da otkrije neprijateljske vojnike, na koje, ako zatreba, može i da puca.“ Stiv Gus, koji rukovodi Odeljenjem za oružje pri organizaciji Hjuman rajts voč, upozorava: „Definitivno smo otišli predaleko ako dopustimo da na bojnom polju o životu i smrti odlučuju – mašine.“

Roboti u - krdu

Eine Drohne der US-Streitkräfte steht am 15.02.2012 auf der Holloman Air Force Base in Alamogordo, USA. Foto: Hannibal dpa Schlagworte Militär, Verteidigung, International, Bundswehr, Raketen, waffen, raketensystem, drohne

Američka bespilotna letilica

Isti list je objavio još jedan članak o robotima, ovaj put o naučnicima u Dortmundu koji rade „na budućnosti logistike“. Na Institutu Fraunhofer za protok materijala i logistiku, oni su napravili flotu od 50 vozila-robota koji prenose kutije iz skladišta u stanicu za pakovanje. Slično funkcionišu i mravi: nema centralnog upravljanja. Vozila svoje zadatke obavljaju autonomno. Svako je opremljeno malim računarom koji izračunava najkraći put do cilja. Imaju i infracrvene laserske skenere koji otkrivaju prepreke na putu. Kada naiđu na prepreku, skeniraju i svoje okruženje: ako „shvate“ da imaju mesta da zaobiđu prepreku, oni to i čine, u protivnom – čekaju da se ona ukloni.

„Nude se kao na aukciji“

Ovi roboti dobijaju instrukcije iz centralnog računara. Putem bežične radio-veze, vozila su povezana i međusobno i sa tim računarom. Ako on zatraži da se iz skladišta do stanice za pakovanje prenese jedna kutija, taj zadatak dobija vozilo koje u tom trenutku za taj posao ima najkraći put i – najpuniju bateriju. U trenutku kada mu se dodeli zadatak, taj proces se briše iz centralnog računara. Kada obavi zadatak, robot se ponovo prijavljuje „centrali“ nudeći joj svoje koordinate i usluge. „Roboti se nude kao na aukciji“, kaže Andreas Kamagajev, rukovodilac Odeljenja za automatiku i ugrađene sisteme pri Institutu Fraunhofer.

Pripremio: Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović