Zaboravljeno „Bosansko proleće“ | Politika | DW | 10.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zaboravljeno „Bosansko proleće“

Ljudi koji protestuju u BiH izgubili su entuzijazam – to je stav većeg dela javnosti, a to je vidljivo, kako po u broju ljudi koji izražavaju nezadovoljstvo, tako i po činjenici da ništa od zahteva nije ispunjeno.

Kada su početkom februara izbile demonstracije širom Federacije Bosne i Hercegovine, svi su pomislili da je došlo vreme za promene i da će građani konačno zaustaviti bezvlašće koje se nad njihovim životima sprovodi poslednjih dvadeset godina. Građani su se organizovali u Plenume i to je, slaže se većina, jedini rezultat koji je proizašao iz februarskih demonstracija. Analitičar Pejo Gašparević kaže da se, nažalost, osim predstave za medije, nije izrodilo ništa politički opipljivo. „Nemamo ništa što se može nazvati rezultatom tih protesta. To ne treba da čudi jer je sama organizacija tih protesta imala nezgodnu političku svrhu, a to je pravljenje neke vrste nereda bez političkog rezultata“, kaže Gašparević.

Stari zahtevi, stara priča

Unruhe in Bosnien und Herzegowina

Tokom protesta koji su počeli početkom februara povređen je veliki broj ljudi i zapaljene zgrade Predsedništva BiH, Arhiv BiH i nekoliko zgrada kantonalnih vlada

I zaista, na protestima u februaru, hiljade ljudi na ulicama gradova širom Bosne i Hercegovine, tražilo je pravo na bolji život, suzbijanje kriminala i korupcije, reviziju privatizacije… Dva meseca kasnije, nekoliko desetina građana ispred Vlade Federacije ponovo je sa istim zahtevima. Ovoga puta to su članovi Plenuma iz svih gradova – „Plenum svih Plenuma“, a osim transparenata i upozorenja ništa konkretno nije učinjeno. Ni dva meseca kasnije zahtevi nisu artikulisani, da li kroz jednog čoveka ili manju grupu ljudi.

Feđa Fajić, aktivista iz Mostara pročitao je još jednom zahteve građana ispred Vlade Federacije u Sarajevu na jučerašnjim (9.4.) protestima: „Ostavka Vlade Federacije BiH, obustavljanje svih privatizacionih procesa i revizija dosadašnje privatizacije, te ukidanje beneficija zaposlenima u institucijama i organima javne uprave, hitno usklađivanje penzija s rastom prosečne plate u Federaciji BiH, trenutno obustavljanje svih zaduživanja kod međunarodnih i domaćih banaka kako bi se finansirala javna potrošnja“, rekao je Fajić pred nekoliko desetina okupljenih građana.

To su zahtevi i od pre dva meseca, a vlasti ih toliko i razmatraju, igrajući se sa građanima i prebacujući nadležnosti sa jednih na druge institucije. Premijer Federacije BiH Nermin Nikšić, kao i pre dva meseca, i ovoga puta kaže da će Vlada zahteve razmotriti i videti kako dalje. „Uvažavamo sve zahteve i o njima će se Vlada opredeljivati prema tome da li je to u skladu sa zakonom i može li se ili ne može rešavati. A izbori su način na kojima se građani o tome mogu da se izjasne šta misle o vlastima“.

Koji su mogući scenariji?

Proteste in Banja Luka Bosnien und Herzegowina

Učesnici plenuma iz desetak gradova Federacije BiH u sredu (9.4.) su protestvovali u Sarajevu, tražeći ostavku federalne Vlade

Dakle, sve je i dalje u domenu transparenata „Gladni smo na tri jezika“, „Čeka vas Sanader“, „Hoćemo li ćutati dok oni kradu“, „Lopovi, lopovi“… Pitanje je kada će i da li će uopšte nešto konkretno i biti od reakcije građana. A postavlja se i pitanje šta. Smena vlasti, smatraju analitičari, ne bi u ovom trenutku značila baš ništa, samo bi usložnila situaciju jer su izbori pred vratima. S druge strane, čekanje izbora znači čekanje naredne godine, do formiranja vlasti, pogotovo ukoliko njeno formiranje bude teklo po scenariju iz 2010.

Gašparević strahuje da ni naredni period neće doneti konkretne rezultate u radu Plenuma ili protestima građana: „Oni su izgubili onaj početni entuzijazam, ako ga je uopšte i bilo, a osim toga, oni od početka nisu bili usmeravani kako treba, što za posledicu ima dva meseca protesta bez rezultata“.

Poruka vlastima je da će građani protestovati u svojim gradovima svakog dana dok god zahtevi ne budu ispunjeni, a ukoliko se to ne desi, najavljuju da će u oktobru na izborima pokušati da promene stanje stvari. To samo potvrđuje da ni građani više ne očekuju da će vlast ozbiljno uzeti u razmatranje njihove zahteve, osim možda u svrhu prikupljanja političkih poena tokom predizborne kampanje.

I u Republici Srpskoj sve manje demonstranata

Što se tiče drugog dela BiH – Republike Srpske, vlast je uspela da smiri deo javnosti, tačnije armiju budžetskih korisnika povećavši im plate za pet procenata, iako novca u budžetu nema. Mnogi veruju da će nakon izbora doći na naplatu to povećanje koje će morati da se višestruko vrati da bi se pokrio budžetski deficit.

Proteste in Banja Luka

Veterani Republike Srpske i dalje se bore

Samo najuporniji, veterani RS, protestuju i dalje, doduše u manjem broju, tražeći i dalje formiranje fonda za pomoć nezaposlenim, kao i objavljivanja registra boraca koji se finansiraju iz budžeta. Prvi čovek veterana, Duško Vukotić, kaže da od borbe neće odustati: „Ako ne prihvate naše zahteve, razmotrićemo šta dalje, ali nećemo odustati dok naši zahtevi ne dođu na dnevni red skupštine i ne počne da se o našim zahtevima raspravlja“.

Do izbora je ostalo nešto više od šest meseci i, kako sada stvari stoje, promene, ukoliko ih bude, tražiće se u nekim novim kandidatima. Jedno od rešenja jeste formiranje liste Plenuma sa kojom bi se izašlo na izbore sa ozbiljnim kandidatima i na taj način, dolaskom na vlast direktnim putem, ostvarili zahtevi. Dinamikom kojom se sada rešavaju ti zahtevi, prema mišljenju javnosti, ne treba očekivati bilo kakva rešenja od trenutne vlasti.

Autor: Dragan Maksimović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković