1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zaboravljeni ljudi: od Gaze do Nikaragve

Ljudska prava su u mnogim zemljama sveta zaboravljena kategorija, a tome u velikoj meri doprinose i najrazvijenije zemlje sveta. Amnesti internešenel godinama upozorava na kršenje ljudskih prava, ali često – bezuspešno.

Palestinci u Pojasu Gaze

Palestinci u Pojasu Gaze

Već dve decenije Amnesti internešenel zna za mučenja i otmice u Šri Lanki, za ubistva po nalogu vlasti, ali međunarodna zajednica nije intervenisala. A ukoliko krivci ne budu kažnjeni, to povlači nova kršenja ljudskih prava. Istina, ima i napretka – od osnivanja Međunarodnog krivičnog suda 2002. godine sve više krivaca za ratne zločine ima razloga da strahuje da će se suočiti sa pravdom.

Put ka pravdi otežavaju politički savezi i računice oko odnosa snaga. Tako je Amnesti internešenel optužila SAD i članice EU da su u Savetu bezbednosti onemogućile da Izrael bude pozvan na odgovornost zbog postupaka u Pojasu Gaze. Podjednako jednostran pristup imale su azijske i afričke zemlje u Savetu UN za ljudska prava zahtevajući da se istraži ponašanje Izraela, ali su zaboravile na Hamas. Prekršaji obe strane u međuvremenu su se našli u takozvanom Goldstonovom izveštaju.

Loša solidarnost

U slučaju sudanskog predsednika Al Bašira, za čije hapšenje je nalog izdao Krivični sud u Hagu, Amnesti internešenel nekim zemljama zamera pogrešno shvaćenu regionalnu solidarnost. Tako je Afrička unija pod libijskim predsedništvom zatražila od Saveta bezbednosti da se obustavi postupak protiv sudanskog predsednika i prekine saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu. Međutim, primer Sudana pokazuje da za obične ljude nema ni mira, ni budućnosti ako se ne raščisti sa ratnim zločinima.

U Sudanu ljudi zaboravljeni

U Sudanu ljudi zaboravljeni

U velikom broju slučajeva države nisu spremne da građanima garantuju politička, građanska, ekonomska, socijalna i kulturna ljudska prava i to može da ima smrtonosne posledice. Tako je velika smrtnost porodilja u zemljama kao što su Sijera Leone, Peru, Burkina Faso i Nikaragva direktna posledica kršenja ljudskih prava. Zbog diskriminacije na osnovu pola, prerane udaje, nedovoljnog prosvećivanja i nepostojanja osnovne zdravstvene zaštite svake godine tokom trudnoće umire pola miliona žena.

Amnesti internešenel odlučnije nego ikada insistira na poštovanju ljudskih prava od strane zvaničnika. Samo tako moguće je obezbediti dostojanstven život za sve ljude i do tog saznanja civilno društvo koje predstavlja Amnesti internešenel došlo je mnogo brže od mnogih ministara.

Autori: Ulrike Mast-Kiršning / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 27.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NYBW
  • Datum 27.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NYBW