Zaboravljeni Kopti

Prvi napad se dogodio za vreme mise gradu Tanti. U tom napadu je ubijeno najmanje 25 ljudi, a više od 70 je ranjeno. Posle tog napada detonirana je eksplozivna naprava u lučkom gradu Aleksandriji ispred jedne koptske crkve. Prema navodima državnih službi, u tom napadu je život izgubilo najmanje šest osoba, dok ih je oko 33 povređeno. List „Al-Ahram" blizak vlastima navodi da je napad izveo bombaš-samoubica. Iz komentara u nemačkoj štampi izdvajamo:

Švebiše cajtung (Ravensburg): „U Evropi je samo neke male crkvene grupe zanimalo kako je hrišćanima u Egiptu. Vesti o hrišćanima osuđenim zbog blasfemije ili o napadima na crkve u Bagdadu i Aleksandriji su primane k znanju – i to je sve (...) Radi se o istorijskom identitetu hrišćana i njegovom poreklu. Ako hrišćani i dalje budu tlačeni, neprijatelji raznolikosti i protivnici dijaloga će odneti pobedu. Jedan od najvećih gubitnika će u tom slučaju biti Evropa."

Merkiše odercajtung (Frankfurt na Odri): „Bilo da se radi o hrišćanima ili šiitima, Rusima ili Šveđanima, policajcima ili vojnicima, IS ne napada samo jednu grupu. Svi koji ne dele njihove fanatične ciljeve su potencijalne žrtve. Dobro je kada uticajni muslimani osuđuju napade poput onih u Tanti i Aleksandriji. To pokazuje da ni izdaleka nisu svi ljudi koji se mole Alahu teroristi. I dalje najveći broj žrtava islamističkih terorista čine muslimani."

Augsburger algemajne (Augsburg): „Ponovo se krvoločna samozvana „Islamska država"  hvali odgovornošću za napade – bez ijednog dokaza da ih je počinila. To je poslovni model IS, širenje straha i užasa da bi se izbacila iz ravnoteže društva koja praktikuju otvorenost, toleranciju i liberalnost. I Pariz, Brisel, Nica, Berlin, London i sada i Stokholm, postali su mesta besmislenog terora. Stalno se pojavljuju tragovi koji vode ka IS. Nasilje bez kraja, i kao da niko nije u stanju da to nasilje okonča."

Pasauer noje prese (Pasau): „Razmaci između terorističkih napada širom sveta su sve kraći. U zemljama Zapada, ali i zemljama sa većinskim muslimanskim stanovništvom i hrišćanskom manjinom, svima je postalo jasno da je opasnost permanentna i da svakog trenutka može da se pretvori u konkretne napade. Pariz, Berlin, Stokholm, London, juče dva egipatska grada, lista može da se širi po nahođenju. Sigurno nije preterano govoriti o svetskom ratu islamističke internacionale. No, ta konstatacija ne sme da dovede do rezignacije. Ni borba protiv organizovanog kriminala ne staje samo zato što je on bure bez dna."

Vestfeliše nahrihten (Minster): „Kopti u Egiptu su sve češće žrtve ovakvih užasnih napada. Oni sa svom svojom brutalnošću podsećaju da su hrišćani najugroženija verska zajednica i žrtve diskriminacije, pretnji, terora i nasilja. U Evropi je ova sudbina braće i sestara po veri pala u zaborav. To je drama koja se odvija daleko od naših sitničavih unutarcrkvenih debata."

Vestfalen blat (Bilefeld): „Dobar znak: važne islamske institucije u Kairu su osudile teror IS baš kao i hrišćani. Diktatoru Abdelu Fatahu al Sisiju ne mogu da se povodom ovih napada upute direktne optužbe. Doduše, Zapad mora da se zapita koliko je dobro zatvarati oči kada je reč o gaženju slobode mišljenja u Egiptu – koje ugrožava novinare. Jer, tako je bilo za vreme Hosnija Mubaraka, diktatora do 2011, i zato je Zapad izgubio veliki deo svoje kredibilnosti. Mubarak je zahvaljujući Sisiju odnedavno ponovo slobodan.„

Vestfalen post (Hagen): „Prvo osećanje: gnev. Drugo: nemoć. IS u ubilačkom pohodu po svetu. Stradaju muškarci, žene i deca. Bespomoćno gledamo slike žrtava. Stalno iznova. Sve češće. U perfidnu kalkulaciju IS spada to što su upravo u vreme Uskrsa napadima na crkve dosegli novu najnižu tačku kada je reč o modernom progonu hrišćana. Ekstremisti su pažljivo birali svoj cilj. Egipat je krhka država koja ne može da garantuje bezbednost građana. Islamisti se tu nalaze na plodnom antihrišćanskom tlu. Koptska manjina – koju, doduše, čini ne tako mali broj od devet miliona ljudi – već dugo je na meti progona (...) Sada bi bilo pogrešno odgovoriti mentalitetom „mi protiv njih" (hrišćanstvo protiv islama). To bi značilo da je IS postigao svoj cilj. Ali, od umerenih muslimana možemo bar očekivati da se distanciraju od nasilja. Ne – distanciranje je premalo. Oni bi morali da ga odbace i osude. Jeste da se radi o hrišćanima, ali se pre svega radi o – ljudima."