1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Zaboravite biodizel

Nanovije studije pokazuju da naspurot trendu koji je počeo da se širi - Bio dizel uopšte nije ekološko gorivo. Stvar je upravo suprotna – autori nove studije upozoravaju na štetnost biodizela po klimu.

default

Polja uljane repice koja se koristi za proizvodnju biodizela

A do skoro je bio dizel važio za čudotvorno rešenje za dva velika problema – zavisnsot od nafte i zagrevanje klime. Medjutim, bum bio dizela izazvao je veliku potražnju za biljakam kao što je na primer kukuruz od kojeg se proizvodi etnaol,a to je dovelo do poskupljenja naimrinca. Dakle etlini naučni časopis Sajens obajvio je studiju o uticaju pretvaranja šuma i livada u obradive površine za proizvodnju biljaka od kojih se proizvodi bio dizel.

Paljenjem i truljenjem biljaka oslobadja se ugljenik

Ako se uračuna ceo proces proizvodnje etanola onda je jasno da bio-gorivo ne smanjuje emisiju UGLJEN DIOKSIDA nego je povećava – kaže Džoi Fardjone ,glavni autor nove studije:„Kada se seče prašuma ili preorava livada, onda se paljenjem ili truljenjem zelenila oslobadjaju tone i tone tamo zarobljenog ugljenika. U obliku ugljen dioksida ta supstanca odlazi u vazduh.“

U zemlji tri puta više ugljenika nego u vazduhu

Mnogi nisu svesni toga, kaže ovaj naučnik, da je u zemlji i biljakma zarobljeno tri puta više ugljen dioksida nego što ga ima u vazduhu. I zato ,ako želimo korektno da izračunamo uštedu ugljen dioksida korišćenjem bio goriva mora se uračunati i količina UGLJEN DIOKSIDA koja se ispušta u vazduh prilikom pripreme tla za sadjenje biljaka od kojih će se proizvoditi etanol:„Livada površine jednog hektara zarobljava 110 tona ugljen dioksida više od polja iste površine zasadjenog kukuruzom. Kada taj uglejn dioskid ode u vazduh potrebno je 93 godine da bi se etanolom proizvedenim od polja kukuruza uštedelo tih 110 tona viška. To znači da smo tek za 93 gdoine na nuli – na tački od koje smo pošli.“

Pretvaranje tla u obradive površine opasno po klimu

Istraživački tim je uporedio regione koji širom sveta važe za centre proizvodnje bio-goriva: oblast Amazona u Brazilu, američki srednji zapad, Indoneziju i Maleziju. Posledice uništavanja šuma su pogubne:„Kada se u Indondeziji močvare pretvaraju plantaže palmi proces uštede ugljen dioksida traje najduže. Razlog leži u tome što je u toj plodnoj zemlji zarobljeno mnogo ugljen dioksida. Da bi se stvorile plantaže, prvo se kopa kanal kako bi se površina isušila. Madjutim, čim je zemlja suva, velika količina ugljen dioksida odlazi u vazduh.“

Celuloza umesto šećera

Postoje više načina da se ovaj problem reši, kaže Fardjone. Umesto da se žrtvuje plodna zemlja, biljke bi trebalo saditi po goletima. Medjutim ne treba očekivati da bi na takvom tlu rasle palme ili kukuruz. Umesto toga, on kaže da bi trebalo koristiti bio- masu ,koja do sada, skoro da nije uzimana u obzir u proizvodnji goriva. U SAD bi mogle da se sade takozvane prerijske trave. Druga mogućnost bi bila:“U poljprivredi postoje biljni otpadi. Slama recimo. U šumama ima drveća koje je polomljeno ili obolelo. Takodje se drveće seče kako bi se šuma razredila. Sve to može da se upotrebi kao biomasa za bio-gorivo.”

Tečno gorivo nije rešenje

Džoi Fardjone govori o biomasi koja se zasniva na viskom udelu celuloze. Medjutim etanol se dobija od skroba i šećera. Komercijalna prerada celuloze u tečno gorivo još nije razradjena.„Ipak možemo da na taj način proizvodimo bio energiju. Od različitih biljaka možemo da dobijamo toplotu i struju. To znači da od celuloze možemo da dobijem energiju. U budućnostti ćemo moći da dobijemo i tečno gorivo. Kada će to biti – to ne mogu da kažem. Ja i onako smatram da tečno gorivo nije rešenje. Mi moramo razviti vozila koja će pokreti struja ili baterije. Njih je mnogo lakše proizvoditi na ekološki način.“

  • Datum 23.02.2008
  • Autor Amberger, Madeleine
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DBXK
  • Datum 23.02.2008
  • Autor Amberger, Madeleine
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DBXK