Za penzije ima do izbora, a posle?

Pojedini državni zvaničnici su demantovali takve navode i istakli kako nije tačno da PIO fond ima novca za isplatu penzija samo još narednih šest meseci. Međutim, osim tih demantija nije bilo ozbiljne javne rasprave o tome da li je reč samo o katastrofičnom scenariju, ili je sistem isplate penzija zaista u velikim problemima.

Biće para, ali problema ima

Srbija pre svega nema penzioni fond, ističe za Dojče vele Aleksandar Stevanović, iz Centra za slobodno tržište, već samo jednu instituciju koja presipa ono što se naplati od doprinosa u tekuće penzije. Na taj način se obezbedi oko 60 odsto sredstava za isplatu penzija, a 40 procenata dolazi iz budžeta. U tom smislu je nemoguće da nema sredstava za penzije sve dok ima zaposlenih, i ljudi koji uplaćuju u budžet, ističe Stevanović:

„Ali, sada je drugo pitanje koliko se mora iz budžeta uzeti da bi se imao ovoliki nivo penzija, i da li tu mogu nastati problemi. Tu definitivno nije reč o tome da nema sredstava, već jednostavno da možda nema mogućnosti da se ili penzije nekad ne isplate na vreme, ili da se država mora zadužiti, ili da se recimo penzije zamrznu neko vreme, pa da ih onda inflacija pojede  u realnom iznosu i da se tako dovedu na nivo koji privreda može da finansira. To su neki od mogućih problema“.

Mirni bar do sledećih izbora

Pomoćnik glavnog urednika nedeljnika NIN Milan Ćulibrk za Dojče vele takođe skreće pažnju na činjenicu da se manjak novca za penzije obezbeđuju iz budžeta, dakle od poreza, ili zaduživanjem države, što su podjednako loša rešenja. Što se tiče dramatičnih procena da uskoro neće biti novca za penzije, Ćulibrk kaže da do narednih izbora problema svakako neće biti:

„Jer, nijedna vlada ne bi htela da rizikuje da penzije počnu da kasne pred izbore, ili da ih uopšte ne bude. Dakle, tamo negde do maja naredne godine penzija će sigurno biti. Verovatno će ih biti i posle toga, jer ni nova vlada neće hteti da na početku svog mandata pošalje signal da nije sposobna da obezbedi ta primanja. Ali, to će zahtevati dodatno zaduživanje budžeta, i to će biti problem, i zato se zaista u reformu penzijskog sistema mora krenuti čim se formira nova vlada. Inače će posle toga rešavanje tog problema biti sve teže i teže“.

U reformu sa novom vladom?

Srpski premijer je već najavio da će reforma penzionog sistema sačekati narednu vladu. Milan Ćulibrk smatra da će naredna vlada morati da zagrize tu kiselu jabuku, i da sprovede tu reformu jer ovako neće moći da se izdrži na duži rok:

„Ono što je definitivno jedno od mogućih rešenja, koje se svakako neće svideti građanima, produžavanje radnog staža, odnosno uslova za odlazak u penziju. Sve zemlje razmišljaju o produžavanju roka za odlazak u penziju, i to će verovatno morati da zadesi i Srbiju bez obzira koliko će to biti teško, i što se na taj način zapravo nastavlja problem, jer se na taj način neće otvoriti radna mesta za veliki broj nezaposlenih, što je takođe jedan od ključnih problema Srbije“.

Preskupa podrška PUPS-a

Aleksandar Stevanović ocenjuje da se u ovakvu situaciju delimično došlo i zbog ustupaka malim partijama. Sada se vidi da je podrška Partije ujedinjenih penzionera (PUPS) bila jedna od najskupljih za vladajuću koaliciju. To je bilo loše i za penzionere na duži rok, loše za srpsku privredu, i sada imamo situaciju problema oko finansiranja penzija, jer je neko prihvatio zahteve koje je jedna stranka ispostavila, skreće pažnju Stevanović.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković