Za mene radi 68 robova | Politika | DW | 12.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Za mene radi 68 robova

Da li ja koristim robove? Rezultati testa sa jedne internet stranice pokazuju da ja širom sveta dopuštam da nekoliko desetina robova crnči za mene. Ako je to tačno, šta mogu da učinim protiv toga?

Hemijske olovke, gel za tuširanje i pelene za moje dete: Takva potrošna roba dovela je do takvih rezultata testa, pokazuje mi stranica slaveryfootprint.org. Različite sirovine u tim proizvodima, kao što su pamuk, ugalj ili određeni metali, proizvode se ili razgrađuju širom sveta u nehumanim uslovima. Moji robovi, prema testu, sede pre svega u Kini, ali i u Južnoj Americi, Ukrajini, Rusiji, Indoneziji ili Indiji.

Internet stranicu pokrenula je neprofitna organizacija sa sedištem u Kaliforniji. Džastin Dilon, njen osnivač, polazi od toga da je širom sveta 27 miliona ljudi primorano da radi bez plate. Umesto o ropstvu, može se govoriti i o neplaćenom prinudnom radu.

Dilon je izabrao oko 400 proizvoda u svakodnevnoj upotrebi, od pametnih telefona, preko majica, do kafe ili prstenja. Iz toga je izračunao prosečne vrednosti, koje na kraju vode do rezultata testa – u mom slučaju reč je o 68 radnika-robova. Test je vrlo privlačno dizajniran i tako napravljen da se što je češće moguće preporuči na društvenim mrežama. Organizaciji je pre svega stalo do toga da se o toj temi govori.

Više detalja, molim

Što se tiče sadržine internet stranice postoje i kritike. Sabine Ferenšild iz nevladine organizacije „Južni vetar“ koja se bavi međunarodnim privrednim temama, kritički vidi pojam „ropstva“: „Teško je kvantifikovati šta su radni odnosi slični ropstvu, a šta je pre slobodno nadničenje, koje je istovremeno i ekstremno iskorišćavanje.“

Ferenšild u intervjuu za DW kaže da nedostaju detaljni podaci o određenim temama. „Kada bi ta stranica obuhvatila više tema, često nepostojeći socijalni minimalan standard, humane nadnice, koje se retko isplaćuju, onda bi bila predvodnik u toj oblasti.“

Šta mogu da uradim?

Čak i da je broj od 68 robova netačan, ta stranica mi ukazuje na problem: ljudi širom sveta rade u nehumanim uslovima, kako bih ja održao moj životni standard. Rešenje stranice glasi: Prenosi dalje znanje o modernom ropstvu i doniraj novac. Stranica ne preporučuje da se određeni proizvodi izbegavaju.

Sabine Ferenšild kaže da to ne bi mnogo pomoglo. Bavljenje temom „konzumiranje proizvoda sa pečatom 'fairtrade'" (koji štede čoveka i okolinu) je vrlo složeno i zahteva mnogo vremena, kaže Ferenšild.

Ipak, mnoga preduzeća ne znaju odakle tačno potiču njihove sirovine. Suzane Jordan smatra i da su velike firme nezainteresovane u tome nešto da promene. Zato je ta geografkinja iz Bavarske sama pokušala da razvije „fairtrade proizvod“: reč je o računarskom mišu. „Tek tada mi je postalo jasno koliko je kompleksan lanac, neophodan za nastanak tako jednostavne stvari. Montaža, lemljenje, pravljenje tela, to je kod nas sve fer. Čak dve trećine delova je proizvedeno u humanim uslovima. Ali postoje najsitniji delovi i naravno sirovine, za koje nemamo informacije. Bilo da ih određene firme uskraćuju, bilo da ne znaju odakle dolaze, jer su delove kupili od preporodavaca.“

Suzane Jordan radi dalje na svom proizvodu. Ona sama ne veruje u 100-procentni „fairtrade proizvod“. Ipak, nada se da će računarski miš biti, koliko je to moguće, fairtrade. Miš je već sada dostupan u prodavnicama i košta duplo više od ostalih sličnih proizvoda.

Za stručnjaka Sabine Ferenšild je transparentnost jedino zamislivo rešenje u borbi protiv ropstva. Sve firme bi morale da otkriju svoje isporučioce. Većina bi za to, ipak morala i politički biti prinuđena.

Autori: Klaus Jansen / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković