1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Za klimu 500 evra po glavi stanovnika

Mere za zaštitu klime opteretiće nemačku privredu s dodatnih 23 milijarde evra godišnje. Razlog za očekivanu eksploziju troškova jeste planirano pooštravanje sistema trgovine pravima na emisiju CO2 od 2012.

Termoelektrana u Nemačkoj

Termoelektrana u Nemačkoj

Mere nemačke vlade i komisije Evropske unije (EU) za zaštitu klime koštaće od 2013. godine nemačke građane po 500 evra godišnje.

Prema navodima lista "Velt", koji se poziva na podatke energetskog koncerna RWE, od 2012. godine samo troškovi u vezi sa trgovinom pravima na emisiju CO2 porasaće na devet milijardi evra godišnje. Mere Nemačke i EU za zaštitu klime učiniće i da povećane cene struje ukupnu nacionalnu privredu opterete s najmanje 23 dodatne milijarde evra godišnje.

Veće opterećenje za potrošače

Ta suma otpada na poreske troškove, podsticaje proizvođačima struje iz obnovljivih izvora i subvencije za podsticanje kombinovane proizvodnje toplote i struje (takođe na osnovu propisa EU). Državnim poreskim i drugim merama udeo u ceni struje popeće se sa sadašnjih 40 na 50 odsto. Razlog za očekivanu eksploziju strujnih troškova jeste planirano pooštravanje sistema trgovine pravima na emisiju CO2 od 2012.

Nemačkim elektranama tada će biti potrebni sertifikati za emisiju oko 300 miliona tona ugljen-dioksida. Ako sertifikati budu poskupeli na samo 30 evra po toni, to će značiti godišnje povećanje troškova za potrošače za devet milijardi. Prema pesimističkim predviđanjima, cena sertifikata bi mogla da poskupi i na 60 evra po toni. Do sada su celokupni troškovi trgovine sertifikatima za emisiju CO2 preko cene struje padali na teret potrošača.

Propisi EU nalažu da energetski koncerni moraju da obezbede dvostruko više sertifikata za proizvodnju struje iz elektrana na ugalj, nego za istu količinu struje proizvedenu u elektranama na gas. Zbog toga mnogi energetski koncerni planiraju prelazak na gas, a kako je njegova cena u Nemačkoj u vezi sa cenom sirove nafte, to opet znači povećano opterećenje za potrošače.

Prljava tehnologija

Nemački energetski koncerni upozoravaju da u krajnjem slučaju zaštita klime postaje besmislena. Jer, Rusija planira da se ubuduće u proizvodnji struje oslanja sve više na ugalj, koji slovi kao prljavija tehnologija, da bi mogla što više gasa da izvozi na zapad.

Time, smatraju nemački strujni koncerni, sa stanovišta politike globalne zaštite klime rezultat je u najboljem slučaju nula, dok će, ekonomski gledano, doći do transfera prihoda iz EU u Rusiju.

  • Datum 14.07.2008
  • Autor Die Welt, Beta
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/EcBx
  • Datum 14.07.2008
  • Autor Die Welt, Beta
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/EcBx