1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Za 20 godina biće potrebna nova planeta

Prema istraživanju Svetskog fonda za prirodu (WWF) čovečanstvo već godinama živi preko mogućnosti, a tokom proteklih pola veka drastično je porasla, pre svega, potrošnja energije.

default

Sve više dima, sve manje sunca: Ugrožena planeta

Prema istraživanjima WWF nastavljaju se negativni trendovi:

1. U proseku, svaki stanovnik planete troši jedan i po put više nego što priroda može da mu obezbedi, u industrijski razvijenim zemljama ta potrošnja je, naravno, višestruko veća.

2. Ako se nastavi sadašnji trend, ljudi će u proseku trošiti dva puta više nego što im Zemlja obezbeđuje i, teoretski, u tom slučaju bila bi potrebna druga planeta.

3. Milijarda ljudi nema dovoljno pitke vode.

4. Od sedamdesetih godina u svetu se za 30 procenata smanjilo brojno stanje 2.500 posmatranih vrsta, u tropima je to smanjenje čak 60 procenata.

5. Sedamdeset procenata svih vrsta riba ugroženo je zbog prevelikog ulova.

Standard na račun drugih

Kada bi površina zemlje bila pravedno podeljena i u skladu sa onim što priroda može da obezbedi svaki čovek imao bi korisnu površinu od 1,8 globalnog hektara. Međutim, od sedamdesetih godina potrošnja čovečanstva u značajnoj meri premašuje godišnji biokapacitet Zemlje tako da se koriste 2,7 globalna hektara po stanovniku. Dakle, to je jedan i po put više nego što priroda može da obezbedi.

U poslednjih pola veka drastično je porasla pre svega potrošnja energije. Ta potrošnja ubrzano raste i dalje u zemljama kao što su Kina, Indija, Brazil i Rusija.

Geschäftsführer WWF Eberhard Brandes

Trebaće dve planete: E. Brandes

„Da bi se zadovoljila potražnja za namirnicama, energijom i drugim prirodnim sirovinama već sada bi bila potrebna druga planeta“, kaže Eberhard Brandes iz nemačkog ogranka WWF. Blagostanje u razvijenom svetu plaćeno je biološkiom bogatstvom drugih delova sveta, pored ostalih i tropskih krajeva.

Ko kako živi

Posebno raskošno se živi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde svako raspolaže sa po 10 globalnih hektara (pripada mu, kao i svakom na planeti 1,8), zatim slede Danska, Belgija i SAD. Nemačka je sa pet globalnih hektara negde u sredini. Na začelju su Istočni Timor, Bangladeš i Avganistan sa po 0,5 globalnih hektara. Tako čovek već troši za polovinu više biokapaciteta nego što je na raspolaganju i ako se taj trend nastavi čovečanstvu će 2030. godine biti potrebna još jedna planeta. Pri tom najrazvijenije zemlje žive na račun nerazvijenih i zemalja ubrzanog razvoja.

To se odražava i na ljudsko okruženje – u tropskim krajevima brojno stanje u vrstama koje se prate smanjeno je za 60 procenata, u području umerene klime za 29. Brandes je pokazao i jednu fotografiju – u tropskoj šumi na Sumatri bila je postavljena kamera-zamka koja je trebalo da snimi tigra. Na fotografiji se vidi buldožer koji krči šumu.

dpa/dapd/nb/ii

  • Datum 10.04.2011
  • Ključne reči nauka
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/RGoX
  • Datum 10.04.2011
  • Ključne reči nauka
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/RGoX