Za 20 godina biće potrebna nova planeta

Prema istraživanjima WWF nastavljaju se negativni trendovi:

1. U proseku, svaki stanovnik planete troši jedan i po put više nego što priroda može da mu obezbedi, u industrijski razvijenim zemljama ta potrošnja je, naravno, višestruko veća.

2. Ako se nastavi sadašnji trend, ljudi će u proseku trošiti dva puta više nego što im Zemlja obezbeđuje i, teoretski, u tom slučaju bila bi potrebna druga planeta.

3. Milijarda ljudi nema dovoljno pitke vode.

4. Od sedamdesetih godina u svetu se za 30 procenata smanjilo brojno stanje 2.500 posmatranih vrsta, u tropima je to smanjenje čak 60 procenata.

5. Sedamdeset procenata svih vrsta riba ugroženo je zbog prevelikog ulova.

Standard na račun drugih

Kada bi površina zemlje bila pravedno podeljena i u skladu sa onim što priroda može da obezbedi svaki čovek imao bi korisnu površinu od 1,8 globalnog hektara. Međutim, od sedamdesetih godina potrošnja čovečanstva u značajnoj meri premašuje godišnji biokapacitet Zemlje tako da se koriste 2,7 globalna hektara po stanovniku. Dakle, to je jedan i po put više nego što priroda može da obezbedi.

U poslednjih pola veka drastično je porasla pre svega potrošnja energije. Ta potrošnja ubrzano raste i dalje u zemljama kao što su Kina, Indija, Brazil i Rusija.

„Da bi se zadovoljila potražnja za namirnicama, energijom i drugim prirodnim sirovinama već sada bi bila potrebna druga planeta“, kaže Eberhard Brandes iz nemačkog ogranka WWF. Blagostanje u razvijenom svetu plaćeno je biološkiom bogatstvom drugih delova sveta, pored ostalih i tropskih krajeva.

Ko kako živi

Posebno raskošno se živi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde svako raspolaže sa po 10 globalnih hektara (pripada mu, kao i svakom na planeti 1,8), zatim slede Danska, Belgija i SAD. Nemačka je sa pet globalnih hektara negde u sredini. Na začelju su Istočni Timor, Bangladeš i Avganistan sa po 0,5 globalnih hektara. Tako čovek već troši za polovinu više biokapaciteta nego što je na raspolaganju i ako se taj trend nastavi čovečanstvu će 2030. godine biti potrebna još jedna planeta. Pri tom najrazvijenije zemlje žive na račun nerazvijenih i zemalja ubrzanog razvoja.

To se odražava i na ljudsko okruženje – u tropskim krajevima brojno stanje u vrstama koje se prate smanjeno je za 60 procenata, u području umerene klime za 29. Brandes je pokazao i jednu fotografiju – u tropskoj šumi na Sumatri bila je postavljena kamera-zamka koja je trebalo da snimi tigra. Na fotografiji se vidi buldožer koji krči šumu.

dpa/dapd/nb/ii