Zašto su Putinovi protivnici već pobedili | Izbor iz štampe | DW | 04.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Zašto su Putinovi protivnici već pobedili

Hiljade nezavisnih posmatrača pokušavaju danas sve kako bi izbori u Rusiji bili pošteni. Vladimir Putin, kojeg mnogi već vide kao pobednika, strahuje da opozicija želi da inscenira lažiranje izbora.

default

Putin

Zidojče cajtung piše da je oko 108 miliona Rusa pozvano da izabere novog predsednika. Osim Putina, čija je pobeda već viđena, građani mogu da glasaju i za Genadija Sjuganova, komunistu, Vladimira Žirinovskog nacionalistu, Sergeja Mironova umerenog levičara iz Pravedne Rusije, partije koja je verna Kremlju i Mihaila Prohorova, milijardera. Sudeći prema anketama, koje su sproveli najveći instituti za ispitivanje javnog menja, Putin ima velike šanse da pobedi još u prvom krugu, dakle da osvoji više od 50 odsto glasova.

Međutim, ankete sprovedene po nalogu opozicionog pokreta Solidarnost i jedne ankete koja je sprovedena za internu upotrebu, čiji su rezultati ipak procureli u javnost, ukazuju da je drugi krug i te kako moguć, naravno, ako izbori zaista budu fer. Putinov protivnik u drugom krugu bi bio komunista Sjuganov sa nekih 10 do 15 odsto glasova. Na pobedu Sjuganova niko ozbiljno ne računa.

Putin se za funkciju predsednika kandidovao treći put. Krajem 1999. godine, odlaskom Jeljcina, on je kao premijer automatski postao predsednik. Na izborima marta 2000. za Putina je glasalo 50,9 odsto birača. Četiri godine kasnije novi stari predsednika je dobio čak 71,3 odsto glasova. S obzirom da ruski ustav dopušta samo dva uzastopna mandata, Putin je 2008. za predsednika predložio Medvedeva, koji je uz svesrdnu pomoć Kremlja i državnih medija osvojio 70,2 odsto glasova. Za sve izbore se priča da su manje-više bili manipulisani.

Russland Wahlen Moskau Medvedev

Medvedev

Ovaj put, Putin je optužio vanparlamentarnu opoziciju da ima nemaru da inscenira nepravilnosti na izborima kako bi imala razloga za dalje proteste. On je u sredu rekao da ima informacije da se njegovi protivnici ne ustežu ni od toga da u sukobima sa policijom, na protestima posle izbora žrtvuju neku poznatu ličnost iz svojih redova, a sve kako bi za to kasnije optužili snage bezbednosti. Pokret za poštene izbore je za sutra planirao velike proteste u centru Moskve. Prilikom susreta sa stranim novinarima, Putin je u četvrtak uveče izjavio da je otvoren za liberalne reforme za koje bi odgovornost trebalo da preuzme Medvedev, kao budući premijer. Međutim, prevremene izbore ne želi ni u kom slučaju – prenosi Zidojče cajtung.

Frankfurter algemajne cajtung piše da niko ne sumnja da će Vladimir Putin ponovo biti izabran za predsednika Rusije. Uprkos tome, njegovi kritičari su tokom protesta već osvojili nešto veoma važno: dostojanstvo i novo uzajamno poverenje. To što su oni učinili, i to što žele ukazuje da i Zapad mora da se reši svojih predrasuda o ruskom narodu.

Predrasuda o apatičnom narodu koji je svoj na svome samo pod bičem… A to da su Rusi u prošlom veku sproveli tri revolucije 1905. 1917. i 1919. – to se rado zaboravlja. Predrasuda o Rusima koji su neefikasni i koji bi samo da hvataju krivinu (…) Pre svakog protesta novinarka Olga Romanova je skupljala novac, kako bi se platili troškovi bine, sanitarnih uređaja i zaštitne ograde. Novac je skupljan preko internata, i ona je svakodnevno podnosila račun, s takvom preciznošću i tako transparentno da bi mnoga nemačke opštine mogle od nje da uče.

Predrasuda o Rusima koji znaju samo za anarhiju i diktaturu, a još nisu zreli za pravnu državu. Ljudi su masovno pohađali kurseve za posmatranje izbora, žrtvovali su svoje slobodne vreme, kako bi u zagušljivim salama za fizičko bubali zakone, sve sa ciljem da danas brane svoja ustavom zagarantovana prava.

Priredila Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon