1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zašto rumunska sela ostaju prazna

Slikovito selo na jugu Rumunije, nekada je bilo dom za stotinjak porodica.Sada tu živi samo Ekatarina Serban.

default

Delta Dunava u Rumuniji

Ekatarina živi sama poslednjih 10 godina:

’’ Ljudi su prodali svoju zemlju Francuzima i otišli u gradove.Deca im tamo idu u škole, oni se zapošlajvaju i stiču pare’’, kaže 75 godišnja starica, sakrivajući svoju sedu kosu ispod marame cvetnog dezena i nastavlja:

‚’’ Ja nisam otišla jer sam naučila na ovaj život.Stanovi u gradovima su mali, vazduh zagadjen, a i plašim se automobila’’

Ovakve priče ponavljaju se širom Rumunije, koja se, kao jedna od najsiromašnijih članica EU, bori da unapredi i modernizuje sektor poljoprivrede.

Od skoro 13 000 sela u Rumuniji, sa prosečno 800 stanovnika, 100 ih je potpuno prazno, a u oko 1500 živi manje od po 100 stanovika.Oko 40 procenata od 22 miliona Rumuna, i dalje živi van gradova.Često ih možete videti kako rade u poljima, koristeći drvene altke i konje.U mnogm selima i dan danas nema vodovoda.

U nekim oblastima, kao na primer u Maramuresu, na severu zemlje, žiteljii i dalje nose tradicionalnu nošnju i i neguju bogato istorijsko i kulturno nasleđe.

Svaki peti Rumun ima malu farmu, od oko 2 hektara, a trećina stanovništava živi, jednim delom, zahvaljujuci poljoprivredi.Ekonomisti smatraju da je takva struktura stanovništva problem koji zahteva čitavu deceniju promena, a Ekatarinu i njenu odlučnost da ostane u napuštenom selu do kraja života gledju sa čudjenjem.

Ipak dolazi do nekih promena.Ivestitori, mnogi i strani, kupuju sitnija imanja i obrazuju velike farme .Samim tim seosko stanovnistvo je primorano da nađe posao u gradovima.Time se i Rumunija polako okreće industriji i drugim oblicima moderne ekonomije.

Rumunija je tradicionalni proizvođač pšenice i kukuruza, a strani investitori mogu uticati na strukturu poljoprivrede, usresređujući se na uzgajanje suncokreta i soje koji su više traženi na na tržišu EU. Ipak, te kompanije poseduju tek 5% od ukuno 14 milona hektara obradive zemlje u Rumuniji.

Velike poljoprivredne i trgovačke firme iz sveta već uveliko ulažu u rumunsku privredu, mada se procenjuje da će modrnizacija poljprivede teći sporije upravo zbog konzervativih meštana koji odbijaju da promene ustaljni način života.Postoji problem i pravne prirode, jer je veliki deo zemlje u Rumuniji konfiskovan tokom komunističke vladavine, te je nejsana vlasnička struktura.

Posle komunističke vladavine Nikolaja Čaušeskua sprovedene su reforme, a najbitnije su one koje se odnose na vladine dotacije za investicije u poljprivredi, Do 2013- te Rumunija bi mogla da dobije i 11 milijardi evra iz evroskog fonda za razvoj.

Kada se postojeći problemi prevaziđu očekuje se da Rumunija, sa jeftinom zemljom i kvalitetnim proizvodima, postne velki igrač na evropskom tržištu.

  • Datum 05.09.2007
  • Autor Marius Zaharia
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Bbfx
  • Datum 05.09.2007
  • Autor Marius Zaharia
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Bbfx