1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zašto rastu cene hrane?

Preuzimajući predsedavanje G20, januara ove godine francuski predsednik Nikola Sarkozi obećao je borbu protiv špekulanta poljoprivrednim proizvodima i divljanja cena na svetskom tržištu. Rezultat je mršav.

default

Cene prehrambenih proizvoda eksplodiraju širom sveta. Žitarice, meso, šećer i mleko: cene tih osnovnih životnih namirnica na svetskim tržištima početkom leta 2011. bile su najmanje duplo veće nego deset godina ranije. Malo ko još veruje u objašnjenja koja se s tim u vezi plasiraju javnosti: da je to posledica povećanje potrošnje u mnogoljudnim zemljama brzog razvoja (npr. Kina i Indija) i izostajanja očekivanih prinosa zbog recimo suša i poplava.

Stručnjaci iz Međunarodnog instituta za politiku poljoprivrede i ishrane u Vašingtonu (IFPRI) uvereni su da je oko trećina nedavnih povećanja cena poljoprivredne robe „delo špekulanata“. Svetska organizacija za ishranu (FAO) procenjuje da će zbog visoke cene hrane broj gladnih u svetu dostići rekordnu cifru od jedne milijarde!

Skuplje za 30 do 40 odsto

Dossierbilder Projekt Hunger Weizen 3 von 3

Obično, mnogo pre nego što se roba isporučuje proizvođači i kupci se dogovaraju oko cene i roka isporuke. To stvara sigurnost, može da se planira, bez obzira na to kako se kreću cene na svetskom tržištu. Međutim u poslednjih deset godina to se sve manje radi. U ovoj oblasti naime vlada prava zlatna groznica i oni koji špekulišu mogu stvarno mnogo da zarade.

Zbog toga je sve više onih koji bi hteli da se uključe u taj posao. Oko 600 milijardi američkih dolara, svežeg kapitala dospelo je na tržište – 40 puta više nego pre deset godina. IFPRI procenjuje da se mesečno i do 10 milijardi dolara svežeg kapitala sliva u sektor ljudskih namirnica.

Rezultat priliva tih ogromnih količina novca su ekstremna variranja cena, kaže Mihael Vindfur, zamenik direktora Nemačkog instituta za ljudska prava u Berlinu: „Cene su 30 do 40 odsto više nego što bi morale biti, a sve zbog tipičnog ponašanja krda na tržištima - kud jedan tu i drugi. To je veoma problematično, jer ovde je u pitanju glad i to je već u mnogim zemljama izazvalo nemire. To dovodi do toga da mnogi veoma siromašni ljudi postaju još siromašniji.“

Borba protiv gladi nije dobijena

Ova tema se kotira na samom vrhu sastanaka Grupe 20 najvećih ekonomskih sila. Pod vođstvom Francuske odlučeno je da se oformi informacioni sistem za međunarodno tržište agrarnih proizvoda. To bi trebalo da unese transparentnost u ove vrste poslova. Jer i do 90 odsto ovih transakcija se odvija van regularnih berzi. Osim toga na meti kritike se našla i visoko-frekventna trgovina poljoprivrednim proizvodima preko kompjutera. Međutim, još je nejasano kako bi ona mogla da se zaustavi ili kontroliše.

Uprkos velikom obećanjima, borba protiv gladi nije ni izbliza dobijena, ni posle godinu dana francuskog predsedavanja G20.

Autori: Rihard Fuks / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

  • Datum 03.12.2011
  • Ključne reči glad
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/13Lub
  • Datum 03.12.2011
  • Ključne reči glad
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/13Lub