1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Zašto Obama ponovo dolazi u Nemačku?

Ni prilikom druge posete Nemačkoj Obama ne putuje u Berlin, nego u Buhenvald i prenoćiće u Drezdenu gde će razgovarati sa kancelarkom Merkel. Mnogi u tome traže političku poruku Vašingtona, piše nemački FAZ.

Barak Obama

Barak Obama

„Politički razgovori u Drezdenu mogli bi biti relativno kratki. Situacija u Pakistanu i Avganistanu, nuklearni programi Irana i Severne Koreje i svetska finansijska kriza biće teme razgovora. Upravo kada je o krizi reč u poslednje vreme došlo je do razmimoilaženja Berlina i Vašingtona. Prilikom borbe oko Opela prošle nedelje bilo je sporova. Berlin drugačije od Vašingtona gleda na uzroke finansijske krize. Spor oko sudbine zatočenika iz baze Gvantanamo još nije okončan.

Iz svih tih razloga stručnjak za spoljnu politiku liberalne stranke Hojer smatra da nije slučajnost što Obama izbegava Berlin. Prema njegovom mišljenju to je „postupak vredan pažnje“ koji je povezan sa međunarodnim položajem Berlina.

Predsednik SAD, Barak Obama

Predsednik SAD, Barak Obama

Hojer smatra da Berlin trenutno „nije strateški relevantan“ i dodaje da savezna vlada nije razumela političku promenu do koje je došlo u Vašingtonu. Ta promena nije registrovana što je u američkoj prestonici izazvalo čuđenje, ako ne i ljutnju, kaže političar opozicionih liberala. „“Berlin je na putu da prespava ogromnu šansu“ i zastrašujuće je mnogo onih u vladi koji ne znaju šta bi sa Obaminom politikom. „Gde smo kao pomoć u rešavanju problema?“, pita se Hojer i kaže da kancelarka ima problem da uspostavi lični odnos sa Obamom. Kabinet predsednice vlade ne prepoznaje nova kretanja u Vašingtonu, a ministar spoljnih poslova Štajnmajer tamo je pod sumnjom da je jedan od kreatora politike bivšeg kancelara Šredera“, citira „ Frankfurter algemajne cajtung“ mišljenje političara opozicionih liberala Hojera uoči posete američkog predsednika Nemačkoj.

Inače, na turneji tokom koje će posetiti i Nemačku Barak Obama je danas u Kairu gde će održati dugo najavljivani programski govor o odnosu SAD sa islamskim svetom. Tim povodom list Bild piše:

„Trebalo bi da to bude istorijski govor, akt pomirenja. Barak Obama se obraća muslimanima sveta kojih je milijarda 200 miliona i kaže da želi da im pruži ruku. Umirujuće reči nakon svih godina rata u Iraku i potresnih slika iz zatvora Abu Graib. Ali, zašto bi upravo SAD trebalo da pruže ruku islamskom svetu? U Bosni i na Kosovu američki vojnici borili su se za živote i slobodu muslimana. Američki vojnici poginuli su u Somaliji pokušavajući da zaštite muslimansko stanovništvo od surovog građanskog rata. SAD su 1991. godine oslobodile muslimanski Kuvajt iz kandži Sadama Huseina i pritom žrtvovale živote svojih vojnika. U Avganistanu SAD su platile i plaćaju visoku cenu u krvi kako bi oslobodile muslimansku zemlju od režima iz kamenog doba. Najzad, u slobodnom Iraku danas je milionima ljudi bolje nego u vreme Sadama Huseina. Amerika nikada nije ratovala protiv islama. Kada su muslimani u poslednjim decenijama stradali SAD su im uvek priskakale u pomoć. Hiljade Amerikanaca izgubili su živote za slobodu muslimana. U znak zahvalnosti muslimanski svet morao bi da pruži ruku Americi, a ne obratno“, piše „Bild“.

Dvadeset godina od krvavo ugušenih studentskih protesta

Dvadeset godina od krvavo ugušenih studentskih protesta

Na današnji dan pre 20 godina kineske vlasti krvavo su ugušile studentski protest na pekinškom Trgu nebeskog mira i tim povodom list Libeker nahrihten piše:

„Na godišnjicu studentskih protesta ne klija nikakva nada. Događaji su tabu tema. Mladi u Kini ne znaju šta bi sa Trgom nebeskog mira. Nove proteste ne bi trebalo očekivati. Pretpostavka da će pojačana trgovina sa Kinom dovesti do preokreta pokazala se kao iluzija. Kapitalistički način proizvodnje i potrošačka groznica u velikim gradovima ni malo nisu uzdrmali vlast Komunističke partije. I prošlogodišnje Olimpijske igre, koje su zapadni sportski zvaničnici neodgovorno veličali kao zaokret ka liberalizaciji, nisu ništa promenile“, piše „Libeker nahrihten“.

Povodom pada aviona kompanije Er Frans iznad Atlantika list Vestfalen blat piše:

„Letenje je sigurno. Ako se ima u vidu nesreća francuskog aviona u kojoj je poginulo 228 ljudi takva ocena može da zvuči cinično. Međutim, ipak je tako, mada trenutno sumnje rastu. Prošle godine bilo je 70 miliona letova, a broj putnika bio je veći od dve milijarde. U poređenju sa tim, 800 poginulih u avionskim udesima relativno je mali broj. Osim toga, natprosečno mnogo nesreća je u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i u Africi. Tamo, dakle, gde vlasti ne vode preterano računa o bezbednosti aviona i kontroli vazdušnog prostora“, piše „Vestfalen blat“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: N. Jakovljević

DW.COM

  • Datum 04.06.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/I3BB
  • Datum 04.06.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/I3BB