1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zašto nestali nisu tema dijaloga?

Na Kosovu se 12 godina nakon sukoba .1804 lica još uvek vodi kao nestalo. Skoro 1.300 su Albanci, dok je preko 500 nestalih Srba i nealbanaca. U rasvetljavanju njihove sudbine nije se mnogo odmaklo.

default

Preko 1800 lica se vode kao nestali

Ove godine je započeta potraga za nestalima na više lokacija, ali se rezultati tek očekuju. Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Kosova Prenk Đetaj smatra da međunarodni faktori moraju da izvrše pritisak na Vladu Srbije kako bi se rešila sudbina nestalih Albanaca sa Kosova.

On kaže da Beograd zna gde su nestali, koji su otimani i živi i mrtvi. “Srpske institucije i srpski krugovi i dalje su zatvoreni, još uvek nisu dali pune informacije, još uvek nisu otvorili arhive, još uvek nisu rekli šta su uradili sa nestalim osobama kada su ih po drugi put vadili iz grobova”, kaže Đetaj.

Iskopavanja počela, čekaju se rezultati

Karte Kosovo und Serbien

Đetaj dodaje da se istovremeno na Kosovu proverava svaka informacija koja ukazuje na mogućnost pronalaska nestalih lica. To potvrđuje i koordinator Udruženja nestalih i otetih Srba, Milorad Trifunović. On kaže da je ove godine na Kosovu preduzeto više aktivnosti na pronalaženju nestalih Srba, kao što je iskopavanje u Žilivodama, kod Belaćevca i ispitivanje Livočkog jezera. Trifunović traga za bratom koji je nestao kada je pošao na posao u rudnik Belaćevac i očekuje pozitivne rezulate tih istraživanja.

Ogorčen je, međutim, što se pitanje nestalih još nije našlo na dnevnom redu dijaloga koji u Briselu vode Priština i Beograd. “Mogu iskreno da kažem, da sam razočaran, da sam ogorčen, da to ne mogu da prihvatim kao realnost u ovoj situaciji jer smatram da bez osvetljavanja sudbine nestalih, bez obzira na veru i naciju, ne može doći do nikakvog pomirenja. Ne mogu Albanci u svakom Srbinu gledati zločinca, niti Srbi u svakom Albancu zločinca, jer to sigurno nismo”, kaže Trifunović.
 
Kako utvrditi identitet pogrešno sahranjenih?

Uporedo sa traganjem za telima nestalih u mrtvačnici u Prištini već godinama se nalazi i nekoliko stotina ekshumiranih tela za koje nije utvrđen identitet. Prenk Đetaj kaže da je s tim u vezi potrebna izrada posebne strategije. “Sumnja se da su u periodu odmah nakon rata pri klasičnoj identifikaciji počinjene greške i zato smo tražili da se izradi strategija za pristup ovom problemu. Da li da se iskopaju sva tela koja su sahranjena bez DNK analize ili da se uzmu uzorci krvi od svih porodica koje su sahranile svoje najbliže, pa da se upoređu sa uzorcima koji se nalaze u mrtvačnici. Zato je potrebna posebna strategija i saradnja svih faktora uključenih u rešavanje sudbine nestalih lica”, zaključuje Đetaj.
 
Autor: Zulfija Jakupi, Priština
Odg. urednik: Jakov Leon