Zašto mucaju nemački mališani? | Mozaik | DW | 04.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Zašto mucaju nemački mališani?

Broj mališana u Nemačkoj koji mucaju ili imaju problema sa koncentracijom, u poslednje vreme naglo raste. Koji su razlozi za to? Da li je zaista reč o stresu kojem su izloženi već od malih nogu?

Eine Schülerin der Klasse 3b der Grund- und Hauptschule Geradstetten streckt am Dienstag (20.07.2010) in Remshalden (Rems-Murr-Kreis) im Unterricht. In Hamburg hatten sich bei einer Volksabstimmung zur Schulreform Gegner der von Schwarz-Grün geplanten Grundschule bis Klasse sechs durchgesetzt. Damit bleiben die vierjährigen Grundschulen erhalten. Foto: Marijan Murat dpa/lsw +++(c) dpa - Bildfunk+++

Prerani odlazak u školu može biti razlog problemima

Neki jednostavno ćute, drugi mucaju, treći neispravno izgovaraju pojedine glasove, a mnogo je i onih koji, iako razumeju pitanje nisu u stanju na njega da odgovore smislenom ili logičnom rečenicom. Takve ili slične simptome poremećaja u govoru u Nemačkoj pokazuje svako treće dete predškolskog uzrasta. Tako barem pokazuju rezultati istraživanja nemačkog zdravstvenog osiguranja Barmer GEK.

Dečaci podložniji poremećajima govora

Internationale Schule Leipzig Leipzig (Sachsen): Die vierjährige Rhianne aus Holland und die dreijährige Caroline aus Deutschland (r) sind hier mit Vorschulassistentin Donna Bunce aus England eifrig mit Malen beschäftigt. Die Kinder gehören zu insgesamt 76 Mädchen und Jungen aus zwölf Ländern, die im Kindergarten der Internationalen Schule in Leipzig betreut werden. Nach dem Kindergarten können die Mädchen und Jungen bis zur 8. Klasse unterrichtet werden. Die Internationale Schule wurde 1992 gegründet und gehört dem European Council of International Schools (ECIS, London) an. Pro Jahr müssen Eltern an der Privatschule für Kindergartenkinder 7000 DM und für Schulkinder bis zu 8300 DM bezahlen. In Leipzig leben rund 21000, in ganz Sachsen rund 86000 Ausländer

Deci je potrebna pažnja roditelja, ali i učitelja

Izveštaj koji je objavljen ovih dana jasno pokazuje da su simptomi psihosocijalnih oboljenja, kao što su poremećaji govora ali i nedostatak koncentracije u porastu u Nemačkoj. Pri tom su ti problemi izraženiji kod dečaka nego kod devojčica – prema rezultatima istraživanja, kod 38 odsto dečaka se primećuje neki oblik poremećaja u govoru, dok je od istog pogođeno 30 odsto devojčica. Zbog navedenih problema, na terapiji kod logopeda je oko 20 odsto dečaka i 14 odsto devojčica.

Zdravstveno osiguranje Barmer GEK godišnje za terapije logopeda izdvaja oko 70 miliona evra. Mišljenja stručnjaka se razilaze po pitanjima koji su glavni razlozi i da li je reč o oboljenjima, psihosocijalnim poremećajima ili zastoju u razvoju govora.

Stres i prerano izlaganje pritisku

„Činjenica je da razlog tako velikom broju dece sa problemima u govoru ne leži u lošoj medicinskoj brizi. Kao što pokazuje naše istraživanje roditelji za svoju decu koriste terapijske mogućnosti. Isto tako, čak oko 90 odsto roditelja se redovno odaziva na testove na kojima ispitujemo upravo razvoj govora njihove dece. Jedini izuzeci po tom pitanju su gradovi Berlin i Hamburg – gde je postotak roditelja koji dovodi decu na testiranje nešto niži“, kaže predsednik zdravstvenog osiguranja Barmer GEK, Rolf Ulrih Šlenker.

Hanno K., left, and his classmate Christan S., laugh in their classroom at the Schule am Griebnitzsee in Potsdam, Germany, Nov. 22, 1999. The dreams of the third millennium are being dreamed now by children in schools around the world. Authorities would not allow the sutdents' last names to be used. (AP Photo/ Jan Bauer)

Poremećaji govora izraženiji kod dečaka

Iako mnogi logopedi i pedijatri korene poremećaja govora kod dece vide u vaspitanju, porodici, činjenici da možda dolaze iz nižih socijalnih slojeva, ili iz porodica sa takozvanom migrantskom pozadinom (u kojima se često govore dva ili tri jezika), jedan od autora spomenutog istraživanja, Friedrih Vilhelm Švarc tvrdi da iz njihovog istraživanja ne proizilaze takva objašnjenja. Prema njegovom mišljenju razlozi problema bi pre mogli da leže u tome da deca danas ranije kreću u prvi razred, da su ranije izložena pritisku i stresu. „U pokrajini Baden Virtemberg deca u školu kreću tek sa sedam godina i ovde gotovo da i nema dece koja mucaju ili neispravno izgovaraju pojedine glasove. U Berlinu gde deca kreću u prvi razred već sa pet i po godina, ti problemi su mnogo češći“, kaže Šlenker.

Moderne bolesti?

17.11.2009 DW-TV FIT UND GESUND Neurodermitis 1

Sve veći broj mališana boluje od neurodermitisa

Međutim, osim poremećaja u razvoju govora, u Nemačkoj se navodno sve više povećava i broj dece sa sindromom hiperaktivnosti i poremećaja pažnje. Prema nekim podacima, trenutno svaki deseti devetogodišnjak zbog tog sindroma posećuje neurologa ili psihijatra. Takođe je sve veći broj dece koja boluju od kožne bolesti neurodermitisa (koja često ima psihološke uzroke). Kod dece do treće godine starosti, od te bolesti pati čak njih 16 odsto. Među njima, najveći broj živi na istoku Nemačke, zbog čega mnogi smatraju da razlozi leže u zagađenju vazduha, koje je tamo mnogo izraženije nego u ostatku zemlje.

Klimatske promene, veliki stres kojem su izloženi i deca i roditelji, prema mnogim lekarima, psiholozima i socijolozima su glavni uzroci, kako poremećaja u razvoju govora, tako i kožnih oboljenja. Stručnjaci međutim smatraju da pojačana pažnja roditelja, lekara i učitelja u školama može da bude razlog da pojedini manji simptomi budu prebrzo proglašeni simptomima ozbiljnih oboljenja ili poremećaja, iako se zapravo radi o poteškoćama koje su do pre nekoliko godina bile sasvim normalne pojave u pojedinim fazama razvoja dece.

Autorka: Željka Telišman (dpa)

Odg. urednica: Ivana Ivanović

  • Datum 04.02.2012
  • Ključne reči mucanje
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/13x11
  • Datum 04.02.2012
  • Ključne reči mucanje
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/13x11