1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Zašto mnogi antibiotici više ne deluju?

Ako ste bolesni i imate bakterijsku infekciju, dobije antibiotik. Ali, vrlo često lekovi više ne deluju - bakterije vrlo brzo razvijaju odbrambene mehanizme, postaju rezistentne.

Antibiotici ubijaju bakterije ili sprečavaju njihovo razmnožavanje.

Mnogi lekovi su zapravo supsatance koje već postoje u prirodi - na primer penicilin. Njega stvaraju neke plesni kako bi se zaštitile od bakterija. Drugi antibiotici su stvoreni u laboratoriju ili su hemijski izmenjeni kako bi im poboljšalo delovanje.

Kako deluju antibiotici?

Penicilini napadaju ćelijsku opnu bakterija, ometaju njenu sintezu. S oštećenom opnom bakterije ne mogu preživeti i bukvalno se raspuknu.

Drugi lekovi, na primer, sprečavaju da ta jednoćelijska bića proizvode belančevine koje su im nužne za život. Ili blokiraju transportne mehanizme u ćelijskoj opni tako da dođe do poremećaja prirodne ravnoteže.

Neki antibiotici sprečavaju razmnožavanje bakterija. Već postojeće bakterije odumiru nakon nekog vremena, dok nove ne mogu da nastanu.

Bakterije postaju otporne na antibiotike

Bakterije se vrlo brzo razmnožavaju i zato se mogu brzo prilagoditi novim uslovima i novim opasnostima. Takva opasnost su za njih antibiotici. Bakterije čine sve što je moguće kako bi razvile odbrambene mehanizme protiv materija koje su za njih štetne.

Na primer, promene genetskih osobina im mogu omogućiti stvaranje novih, za njih korisnih belančevina. A one razbiju molekul antibiotika i učine ga bezopasnom. Ili bakterije promene svoju ćelijsku opnu tako da antibiotik više ne može da prodre u unutrašnjost ćelije.

Bakterije često menjaju i strukturu mesta za koje se antibiotik "zakači" - stvaraju novu belančevinu koja ima istu funkciju u ćeliji, ali je neosetljiva na delovanje antibiotika.

Sve više otpornih bakterija

Symbolbild Antibiotika versagen immer öfter gegen Bakterien vom 30.04.2014

U laboratorijama ne prestaje potraga za novim antibioticima

Ako je bakterija pronašla način da se odupre antibiotiku, ona tu osobinu genetski prenosi na sve svoje potomke. A bakterije mogu genetske osobine razmenjivati i najobičnijim međusobnim dodirom. Tako se otpornost na neku supstancu vrlo brzo širi. Često su bakterije istovremeno otporne na više vrsta antibiotika.

Problematična je na primer bakterija staphylococcus aureus, otporna na meticilin (MRSA). Ona je otporna na veoma mnogo raspoloživih antibiotika. Nemačko društvo za higijenu u bolnicama procenjuje da svake godine u Nemačkoj od posledica zaraze MRSA-bakterijom umire više od 5.000 ljudi.

Kako sprečavati stvaranje otpornosti?

Da bi se smanjila otpornost bakterija važno je antibiotike ne uzimati olako, nego samo onda kad je nužno. A kad se antibiotici uzimaju, određeni tretman ne bi nikad smeo da se prerano prekida.

Lekari imaju rezervne antibiotike koje upotrebljavaju samo u kritičnim slučajevima. Baš zbog toga što se retko koriste, bakterije nisu mogle da razviju obrambene mehanizme protiv tih antibiotika.

Stalna istraživanja bi trebalo da spreče da nestane delotvornih antibiotika. Razvijanje stalno novih lekova, koje bakterije još ne poznaju, jedina je mogućnost da se dugoročno deluje protiv otpornosti bakterija na antibiotike i da se pobedi u trci s tim uzročnicima bolesti.