1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Zašto je u Beogradu Makenzi smenio Tolbuhina?

Ruski ambasador Aleksandar Konuzin izneo je stav da bi neke beogradske ulice trebalo da ponovo nose imena sovjetskih vojskovođa iz II svetskog rata. Ostalo je nejasno da li je to bio zahtev ili prijateljska sugestija.

Slika prikazuje sovjetskog vojnika koji, pri padu Berlina 1945. godine, postavlja sovjetsku zastavu na Rajhstag

Srbija priznaje uspehe Crvene armije, ali menja nazive ulica

Iako su se vlasti trudile da umanje značaj takvih izjava, javnost je ostala uverena da je ruski ambasador tražio da se vrate raniji nazivi ulica. Reč je o pre svega o ulicama Bulevar Crvene armije, Maršala Tolbuhina i Generala Ždanova, kojima su vraćeni njihovi predratni nazivi Južni bulevar, Makenzijeva i Resavska.

Iza tog poteza ipak ne stoji nikakva sistematska akcija, uveren je Slobodan Marković, saradnik Instituta za evropske studije. Tim ulicama su jednostavno vraćeni predratni nazivi, i iza toga nije bilo neke velike politike, kaže Marković za Dojče vele:

„Ali, zvanična Moskva je sve vreme bila izuzetno osetljiva na bilo koji pokušaj, bilo koje zemlje, da ukloni i jedno obeležje Crvene armije, ili nešto slično. Da li će se neki bulevar zvati Južni bulevar, ili bulevar Crvene armije - ne vidim da to ima nekog značaja, tako da ja mislim da jednostavno na taj zahtev treba odgovoriti u onoj meri u kojoj je to moguće, i u kojoj to ne dovodi druge tradicije u pitanje“.

Trend antikomunizma?

Istoričar Jovan Mirković smatra da nazivi ulica moraju imati jedan istorijski i kulturološki otklon u odnosu na dnevnu politiku. Što se tiče konkretnih slučajeva postavlja se i pitanje motiva srpskih vlasti da uklone nazive koji asociraju na sovjetsko doba, o čemu Mirković kaže:

„Mislim da je to pre svega bio jedan pomodni trend jako izraženog antikomunizma. Samo podsećanje od strane ruskih predstavnika na to verovatno je moglo i trebalo uslediti možda u momentu skidanja tih naziva, a ne sada u vidu zahteva za ponovnim imenovanjem. Ali, u svakom slučaju mislim da nije u redu da su nestali ti nazivi iz Beograda“.

Srbija priznaje uspehe Crvene armije

Žurba ruskih predstavnika se dovodi u vezu i sa predstojećom posetom ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva Srbiji. Vraćanje naziva pojedinim ulicama bi u tom kontekstu verovatno značilo dodatnu potvrdu čvrstine srpsko-ruskih odnosa. Slobodan Marković kaže da je sasvim sigurno da je to tehnički nemoguće uraditi do 20. oktobra:

„Nezgodna je situacija kada imate takav pritisak. Ali, mislim da dovoljno govori sama činjenica da će u Beogradu biti obeleženo 65 godina od oslobođenja Beograda od nacizma. To oslobođenje je izvela prevashodno Crvena armija, i mislim da je to valorizacija uloge Crvene armije, koju su u ovom trenutku Rusiji spremne, od zemalja van Sovjetskog saveza, da priznaju samo dve zemlje: Srbija i Slovačka“.

autor: Ivica Petrović

odg. urednica: Sanja Blagojević

  • Datum 02.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Jw2Q
  • Datum 02.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Jw2Q