Zašto je Slovenija u krizi? | Evropa | DW | 04.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zašto je Slovenija u krizi?

Premijer Janez Janša ponovio je da Sloveniji preti bankrot. Evropska banka za obnovu i razvoj upozorava da je na potezu vlada koja mora da sprovede reforme. Ali unutarstranački spor u Ljubljani koči sve.

Slovenija je naredni kandidat za pomoć iz Fonda za spas evra. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) smatra, međutim, da je bankrot moguće sprečiti. Slovenija je sposobna da sama, bez pomoći spolja, reši probleme, smatra predsednik EBRD Suma Čakrabarti. Važan korak u rešavanju problema bio bi povlačenje države i jačanje privatnog sektora, smatra šef Evropske banke za obnovu i razvoj. Zadatak te banke jeste da zemljama istočne i jugoistočne Evrope i bivšeg SSSR olakša prelazak na tržišnu privredu. I generalni sekretar Organizacije za privrednu saradnju i razvoj Angel Gurija smatra da Slovenija ne mora neizostavno pod „zaštitni kišobran“.

Predsednik EBRD Suma Čakrabarti smatra da je Slovenija u stanju da se sama izvuče iz krize

Predsednik EBRD Suma Čakrabarti smatra da je Slovenija u stanju da se sama izvuče iz krize

Upozorenje premijera Janše da Sloveniji preti bankrot je, po mišljenju posmatrača, sredstvo pritiska na opoziciju koja odbacuje vladine mere štednje. Tzv. „dužnička kočnica“ morala bi da bude uneta u Ustav, a planirane su i reforme tržišta rada i penzionog sistema. Vlada mora da ima dvotrećinsku većinu da bi sve te mere i usvojila, i ne može je dobiti bez glasova opozicije. Janša je najavio izglasavanje poverenja u parlamentu, ali je to morao da odloži s obzirom na spor u vladajućoj koaliciji, sastavljenoj od pet stranaka. Kada je bio u opoziciji i sam Janša, je važio kao kočničar reformi. Sada, kao premijer, želi da ih sprovede, ali ga u tome blokira levica“, piše nemački „Špigel“.

Slovenija poput Španije?

„Austrijski „Di Prese“ pita se i daje odgovore zašto je Slovenija, koju sada porede sa prezaduženom Španijom, kao nekadašnja „zemlja-uzor“ dospela u tešku krizu:

„U te dve zemlje nije toliko problem zaduženje države, koliko bankarski sektor. U protekle četiri godine u Sloveniji su se udvostručili dugovi – na 48 procenata bruto-društvenog proizvoda. Oni su opet niži nego u ostatku Evrope. Problem je što je nakon učlanjenja u EU, došlo do građevinskog buma, izazvanog niskim kamatama. Banke su velikodušno delile kredite. Izbijanjem finansijske i ekonomske krize građevinski bum pretvorio se kao mehur od sapunice. Skoro sve velike slovenačke građevinske firme otišle su pod stečaj. Krajem 2011. pretila je propast odnosno to da preko 18 odsto izdatih kredita ne bude vraćeno. Taj procenat je u građevinskom sektoru iznosio čak 50 odsto.“

„Razlog za takvu lakomislenost banaka treba potražiti u povezanosti privrede i države. Vodeće banke u Sloveniji, za razliku od drugih zemalja istočne Evrope, nisu privatizovane. Krediti se nisu uvek davali po tržišnim principima, već na osnovu političkog uticaja. Pored banaka, država je umešana i u poslovanje velikih firmi i koncerna u Sloveniji. Pretpostavlja se da je za sanaciju zemlje neophodno dve do pet milijardi evra. To nije mnogo u odnosu na Španiju, kojoj je potrebno 100 milijardi.“

„Kamate za slovenačke državne obveznice na deset godina popele su se na sedam procenata i time dostigle vrednost kamata u Španiji. Pozajmljivanje novca pod takvim uslovima je, po rečima premijera Janše, praktično nemoguće. Slovenački ministar finansija rekao je da bi Ljubljana mogla da pozajmi novac sa američkog tržišta u vrednosti od 1,5 do dve milijarde američkih dolara. Ali i američki investitori tražiće visoke kamate. Ako ta transakcija propadne, Slovenija će morati da zatraži novac iz Fonda za spas evra“, zaključuje u svojoj analizi austrijski „Di Prese“.

Autor: Jasmina Rose
Odgovorni urednik: Ivan Đerković