1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Zašto je nos u prednosti nad ostalim čulnim organima?

Molekularna biologija istražuje život u ćelijama na nivou molekula. U poslednjih desetak godina ova naučna oblast dovela je do novih metoda lečenja.

default

U nosu se nalaze matične ćelije koje se redovno obnavljaju

Na univerzitetskoj klinici u Tibingenu održan je simpozijum Nemačke akademije prirodinih nauka Leopoldina. Inače ova akademija osnovana pre 355 godina spada u daleko najstarije institucije te vrste u svetu. Prvi put, preko 100 naučnika i lekara specijalista razmenilo je saznanja u oblasti čulnih organa. Profesor Hans – Peter Cener, direktor univerzitetske klinike za Uho, grlo i nos u Tibingenu kaže: „Naš mozak funkcioniše na osnovu električnih i hemijskih signala koji se smenjuju. Sve ono što do nas stiže iz okruženja mora prvo u čulnim organima da se prevede u te signale kako bi mozak uopšte mogao da recipira okolinu.“

90 odsto ćelija čulnih organa je identično

Usta i nos primaju hemijske molekule, dok oči i uši funkcionišu preko talasa. Doduše u očima određenu ulogu imaju i fotoni, dakle sićušne količine svetlosti. Lekar i naučnici su bili veoma iznenađeni kada su ustanovili da je 90 odsto ćelija naših čulnih organa identično:

„Da, očigledno su ti poslednji nizovi molekula uvek isti. Naročito kada poredimo čulne ćelije, onda je naglasak naravno na čulne – i one se sve razlikuju obzirom na mesto na kojem se nalaze, ali je ipak reč o ćelijama. One se ne razlikuju po svojoj strukturi.“

Čulne ćelije kao zanatlije

Čulne ćelije treba zamisliti kao zanatlije koji koriste različite alate kako bi obavile različite poslove. Svaka ćelija za ukus u ustima može da prepozna samo jednu jedinu vrstu molekula, zbog toga mi ljudi poznajemo tako malo ukusa. Nasuprot tome, ćelije za mirisanje, u nosu, čine jedan tim. Svaka ćelija može da prepozna čitavu grupu molekula u obliku gasa. Zato nos može da prepozna svaki mogući miris. U oku, svetlost deluje na različite pigmente, koji se posle u ćeliji zajedno sa mozgom tumače kao gledanje u boji. U ušima sićušne dlačice prenose talase na ćelije šta se posle uz pomoć mozga tumači, ili bolje reći prima kao zvuk.

Međutim ima bolesti koje dovode do oštećenja čulnih ćelija i koje potom odumiru, kao što su degeneracija makule ili gluvoća. To se naziva programirana smrt ćelije ili apoptoza: „Pokazalo se da apoptoza u svim tim sistemima protiče slično, tako da mogu da se koriste isti lekovi. Do sada su za bolesti različitih čulnih organa korišćene različite supstance. Ubuduće ćemo naravno raditi na tome da identifikujemo te supstance koje deluju na sve vrste čulnih ćelija.“

Aspirin protiv neželjenog dejstva antibiotika

Klinika za uho, grlo i nos u Tibingenu je jedna od vodećih na polju istraživanja anti-oksidanata koji koče neželjenu smrt ćelija. Zbog toga će i očna klinika da iskoristi ta saznanja i tako uštedi nekoliko godina istraživanja. Već sada, istraživanja u ovoj oblasti mogu da spreče gluvoću ljudi koji uzimaju određenu vrstu antibiotika. Od tog neželjenog sporednog dejstava antibiotika je samo u Kini pogođeno 40.000 ljudi. Dovoljno je samo uzimati acetil – salicilnu kiselinu – ili drugačije rečeno aspirin. A aspirin je svuda jeftin i dostupan.

Nos nam pokazuje da pri svemu tome u obzir ne treba uzimati samo ćelije i molekule. Profesor Brers sa univerziteta Hohenhajm u Štutgartu u nosu je pronašao matične ćelije koje se svaka dva meseca obnavljaju. Uši i oči nemaju taj sistem. „To je tipičan primer za buduću saradnju laboratorija u Tibingenu i Štutgartu. Očigledno je priroda prednost dala organu čula mirisa, ali mi moramo da shvatimo zašto je to tako. I zašto je tako teško ili nemoguće naći te ćelije u oku i uhu. Zatim pitanje je kako možemo da identifikujemo matične ćelije ili podstaknemo njihovo stvaranje za oko i uho, kako bi ih koristili za regeneraciju.“

Ako naučnicima pođe za rukom da matičnim ćelijama zamene oštećene ćelije oka i uha, onda više neće morati da se koriste aparati ili implantati koji pogođenim osoboma za sada još uvek omogućavaju da čuju ili vide.

  • Datum 22.06.2008
  • Autor Karl-Jozef Kucbah
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/EOJY
  • Datum 22.06.2008
  • Autor Karl-Jozef Kucbah
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/EOJY