1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Zašto je muški fudbal popularniji od ženskog?

Treninzi i taktika na utakmicama su isti, ali ipak postoje velike razlike između ženskog i muškog fudbala. Šta je razlog? Novac, mišići - ili psihologija? Zašto ženski fudbal još nije doživeo globalnu popularnost?

Julija Simić, fudbalerka minhenskog Bajerna i mlade nemačke reprezentacije

Julija Simić, fudbalerka minhenskog Bajerna i mlade nemačke reprezentacije

Za nekoliko dana u Nemačkoj počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene. I ponovo će se fudbalski navijači zapitati zašto taj veliki sportski događaj intenzivno prate samo gledaoci u samo nekoliko zemalja. Za razliku od muškog fudbala, ženski turniri ne izazivaju globalnu euforiju. Zašto je muški fudbal mnogo popularniji od ženskog?

Kako bi saznali odgovor na to pitanje, bili smo na treningu ženske ekipe čuvenog nemačkog fudbalskog klub Keln iz istoimenog grada na Rajni. Iako su na papiru planovi i tipične vežbe za treniranje u ženskoj i muškoj konkurenciji praktično identični, čak i najveći laici na tribinama mogu da vide da je ženski fudbal sporiji. I da udarci nisu tako „jaki“ kao kod muških kolega.

Odbrambena igračica Šarlin Hartman svejedno kaže da žene svoje „deficite“ u pogledu brzine mogu da nadoknade - taktikom: „Žene po pravilu igraju nešto sporije“, priznaje Hartmanova i dodaje: „…ali je zato kod nas lopta duže u igri. Kad igraju muškarci, igra se često prekida zbog prekršaja ili agresivnog ponašanja. Kod nas se to ne događa tako često. Kad bi mi mogle da budu tako brze kao muškarci, žene bi sigurno bile tehnički nadmoćnije, zato što ne igraju tako agresivno!“

Manja doza agresivnost kod žena ima direktne posledice i na sastav timova. Fudbalerke ređe doživljavaju povrede od muških kolega, a ako se i povrede, onda ne pauziraju tako dugo kao muškarci.

Razlike nisu samo psihološke...

Dobar deo fudbalerki u svojim je mladim danima nastupao je u mešovitim ekipama, one su igrale zajedno s dečacima. U mlađim uzrastima devojčice mogu bez problema da drže korak sa dečacima, ali kad-tad dođe vreme da muškarci postaju telesno nadmoćniji.

„Uvek sam htela da budem brža. To je jedno vreme bilo moguće, ali onda su dečaci odjednom počeli da rastu i to je bio kraj“, seća se 21-godišnja napadačica kelnske ženske ekipe Ivon Zielinski.

Dr Hans-Jirgen Tritšoks, profesor za ekipni sport i sportsku medicinu na Visokoj sportskoj školi u Kelnu tvrdi da biološke razlike u snazi između žena i muškaraca nije moguće u potpunosti ukloniti - bez obzira na to koliko naporno i često žene trenirale.

Devojčice iz Drezdena na treningu

Devojčice iz Drezdena na treningu

„Žene, jednostavno, imaju 10 do 15 odsto manji volumen srca, manju mišićnu masu i manje krvi. Žene se u tom području treba zasebno posmatraju“, kaže Tritšoks. I on sam je svojevremeno bio veoma uspešan u ženskom fudbalu u Nemačkoj. Sa ekipom Frankfurta je 2008. osvojio duplu krunu (prvenstvo Nemačke Ligu Evrope).

Treniranje ženskih ekipa je, dodaje Tritšoks, posebno, disciplina nije prioritet. „Kad trenirate žene i na treningu okrenete leđa jednoj grupi igračica, onda se kao trener ne morate bojati da će one da zabušavaju . Muškarce treba više motivisati na rad!“

Ivon Zielinski od trenera očekuje reči pohvale, samo tako se može motivisati za postizanje odličnih rezultata: „Ne volim trenere koji pričaju samo negativno!“

Potrebno je više senzibiliteta

Ivon Zielinski u Kelnu trenira jedan muškarac - Markus Kin: „Žene na moje reči reaguju emocionalnije nego muškarci. One više razmišljaju o tome što se kaže, nego muškarci.“

Važna je i komunikacija. Na početku svakog treninga igračice kod tog trenera imaju 10-15 minuta da „pročavrljaju“ o svom životu i stvarima kojima se trenutno bave. Tek nakon toga počinje „pravi“ trening.

Kin za sebe kaže da je fan ženskog fudbala – fudbala koji, za razliku od muške konkurencije, ne smatra „borilačkom“ veštinom - već estetskom igrom. Ali, Kin je i u Nemačkoj za sada manjina. Ako pogledamo brojke o posećenosti utakmica ženske Bundeslige i uporedimo ih sa muškarcima, onda je jasno da velika većina navijača želi da gleda brzi, napadački fudbal. U protekloj sezoni muške Bundeslige svaku utakmicu u proseku je gledalo više od 40.000 gledalčaca.

Fudbalerke su pune ponosa kad na neku njihovu utakmicu navrati i deset puta manje ljudi.

Autori: M. Zuvela / S. Matić
Odg. urednik: I. Đerković