1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Zaštita bogatih od problema sirotinje

Policijske snage Evropske unije imaju sve složeniju obuku. Jedan od glavnih stožera te obuke jeste i gušenje pobuna – zadatak koji je posebno aktuelan u svetlu protesta zbog dužničke krize i drugih izvora nezavodoljstva.

Stenford-torus je dobro ograđen raj. Na osnovu ideje slovenačkog pionira astronautike Hermana Potočnika sa kraja dvadesetih godina prošlog veka, svetu ga je 1975. predstavila američka svemirska agencija NASA. Bio je to model svemirske stanice u obliku prstena koji se jednom u minutu okrene oko sopstvene osovine, stvarajući tako veštačku gravitaciju podesnu za život čoveka. U unutrašnjosti prstena se nalazi specijalno dizajniran svet sa kombinovanim prirodnim i urbanim elementima – kolonija od 10.000 ljudi. U Holivudu je ona 2013. dobila novo ime: Elizijum (Jelisej).

Tako je, naime, južnoafrički scenarista i režiser Nil Blomkamp nazvao svet elite koji se nalazi u orbiti planete Zemlje i odatle upravlja njenom sudbinom. Ta zamisao je sve samo ne nova, ali je u njegovom slučaju posebno interesantna, jer je on lično doživeo vreme aparthejda, čije varijacije rado tematski povezuje sa problemima savremenog zapadnog društva.

Inspiraciju za scenario mu je dala slika koju je video jedne noći u meksičkom gradu Tihuani, na samoj granici sa SAD: nad favelom u kojoj su se odrpani siročići grejali pored otvorene vatre, zlokobno se uzdizao granični zid duž koga su tamo-amo leteli američki policijski helikopteri. „Taj zid je“, kaže Blomkamp, „štitio američko društvo blagostanja“. Scenario za Elizijum je bio samo dalja razrada te ideje; to je priča o eliti koja živi u Stenford-torusu u Zemljinoj orbiti, i o preostalih 99 odsto stanovnika naše planete koji žive u bedi i anarhiji.

Antiglobalistički pokreti i jačanje policije

U savremenom svetu, zapadnom establišmentu i Evropskoj uniji, elementi Elizijuma se polako ali sigurno ugrađuju u realan koncept društvenog uređenja. „Zaštita bogatih od napetosti i problema siromašnih“ – tako je to formulisano u okviru projekta Evropske unije „Perspektive evropske odbrane 2020“. A ta zaštita se može ostvariti samo vojnom i policijskom silom, ili, kako tu dalje piše, „akcijama hermetičkog zatvaranja zaštićenih zona“.

Proteste gegen EU-Gipfel

Protesti u Geteborgu 2001.

Takve akcije se uvežbavaju već godinama. Početak 21. veka je obeležio žestok sukob protivnika globalizacije i evropskih vlasti. Dobro organizovan i pre svega vrlo masovan antiglobalistički pokret zadao je dosta glavobolje svetskoj političkoj i privrednoj eliti. Na samitu EU u Geteborgu 2001. policija je pucala u demonstrante. Samo nekoliko nedelja kasnije, prilikom samita G8 u Đenovi, taj grad je bio poprište žestokih sukoba italijanske policije i demonstranata. Poruke protesta nisu smele da dopru do učesnika sastanka, pa je zato angažovano 20.000 policajaca i karabinjera. U njihovim akcijama koje su delom predstavljale otvoreno kršenje ljudskih prava, povređeno je više stotina demonstranata a jedan je ubijen. Mediji su pisali o „stanju sličnom građanskom ratu“.

Demonstracije protiv elite su se nastavile i narednih godina. Hermetičko zatvaranje elitnih skupova je dobilo novu dimenziju 2007, na samitu G8 u nemačkom obalskom gradu Hajligendamu. Sastanak je održan u hotelu-dvorcu Kempinski čije zemljište je za tu priliku obezbeđeno specijalnom ogradom dužine 13 kilometara. Bila je to konstrukcija od betona i metala visine 2,5 metara, sa ugrađenim kamerama i senzorima koji registruju kretanje. Oko ograde su formirane zone u kojima je bilo zabranjeno zadržavanje. Tom prilikom je više zakona privremeno stavljeno van snage. Zabranjeno je okupljanje građana kako u Hajligendamu tako i u obližnjem gradu Rostoku. Na teren oko hotela je poslato 16.000 policajaca, ali i 1.100 vojnika Bundesvera; teren su nadletali vojni tornado-avioni a sa mora je hotel čuvala ratna mornarica.

I pored toga, samit je protekao u znaku stalnih sukoba demonstranata i organa reda. Privremeno uhapšene demonstrante, policija je smeštala u specijalne metalne kaveze koji su se nalazili u jednoj industrijskoj hali. Pritvorenici su morali da leže na podu i sve vreme su snimani kamerama.

Mesec dana pred početak samita u Hajligendamu, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nemačke Vojfgang Šojble doveo je u pitanje pretpostavku nevinosti. To je izazvalo nove diskusije o prirodi savremene države. „Pretpostavka nevinosti u suštini znači da nam je milije da ne kaznimo deset krivih nego da kaznimo jednog nevinog. Taj princip ne može da važi kada je reč o odbrani od opasnosti“, rekao je Šojble za magazin Štern. Na državi je ostalo da proceni šta se i u kojoj prilici smatra „opasnošću“ i da shodno tome princip „svako važi kao nevin dok se ne dokaže suprotno“ preinači u: „svako važi kao sumnjiv dok se ne dokaže suprotno“.

Omekšalo društvo

Nekoliko godina kasnije, finansijska i dužnička kriza dovele su do rađanja novih masovnih protesta u zemljama Evropske unije, pre svega Grčkoj, Italiji, Španiji, Portugaliji i Francuskoj. Za vreme tih protesta, policija je često primenjivala brutalnu silu. U Grčkoj je od 2011. na demonstrante bacan suzavac u kome se nalazio i CN-gas, koji važi kao opasno hemijsko oružje. U nemačkoj klasifikaciji otrova on nosi oznake 06 (otrovan ili vrlo otrovan) i 08 (ugrožava zdravlje). U Španiji, policija je u Madridu i drugim gradovima pendrecima nasumice tukla demonstrante koji su mirno sedeli; u Valensiji je brutalno tukla i hapsila maloletnike – đake jedne škole koji su demonstrirali sa knjigama u ruci. Sličnih primera ima u svim zemljama u kojima su građani izašli na ulice zbog rastućeg siromaštva, nezaposlenosti i ukidanja elementarnih funkcija socijalne države.

Flash - Galerie G20 Heiligendamm

Hajligendam je bio "hermetički" zatvoren

Ljudi u kavezima? Brutalnost kao normalan odnos prema nezadovoljnim građanima? Ništa strašno – ako se na to gleda kao na simptome čeličenja političke elite... U okviru projekta EU „Perspektive evropske odbrane 2020“, stručnjak za odbranu Tomas Ris govori o „omekšavanju postmodernog društva“ i navodi da to društvo „gaji odvratnost prema patnjama i žrtvama i ne želi ni da ih trpi, niti da ih nanosi drugima“. „Ako se taj trend nastavi“, piše Ris, „pitanje je da li će EU 2020. uopšte biti u stanju da održi i primeni kapacitet intenzivne vojne sile.“ Sledi pouka: „Ukoliko politička vođstva i društva EU prepoznaju neku ozbiljnu opasnost, iz toga bi mogla da proistekne i jača spremnost za delanje.“

Pripreme za delanje su u punom jeku: na više mesta u Evropi nastaju poligoni za uvežbavanje vojnih akcija u gradskim uslovima. Jedan takav grad niče u prirodnom rezervatu Kolbic-Leclinger, 120 kilometara zapadno od Berlina. On će imati sve karakteristične objekte savremenog grada: tunel podzemne železnice, mostove sagrađene preko veštačke reke, auto-put, stadion i slično. Planira se gradnja više od 500 zgrada sa kompletnom pratećom infrastrukturom. Ovaj grad-simulator je nazvan Šnegersburg; troškovi njegovog postavljanja su procenjeni na 100 miliona evra a u njemu će istovremeno moći da vežba 1.500 vojnika.

Novinarka nemačkog radija DLF Aurelijana Sorento nedavno je u svojoj dokumentarnoj emisiji „Pripreme za dolazeći ustanak“ prenela da „mirovni aktivisti strahuju da bi Šnegersburg mogao da posluži za obuku vojnika za gušenje pobuna građana u evropskim metropolama“.

Eurogendfor, Atlas i ostali

Slično je i sa Snagama evropske žandarmerije Eurogendfor (EGF) sa glavnim štabom u italijanskom gradu Vićenci. Reč je o jedinici koja može biti angažovana po nalogu Evropske unije, NATO, Ujedinjenih nacija ili OEBS, kao i drugih međunarodnih organizacija ili ad-hoc koalicija. I angažovanje ove policije je fleksibilno osmišljeno kao podrška svim vrstama kriznog menadžmenta, bilo kao pojačanje redovnih vojnih snaga ili pod komandom civilnih jedinica. EGF ima zadatak da tamo gde je potrebno zameni ili pojača lokalne policijske snage. Ova jedinica ima 800 aktivnih boraca i 2.300 rezervista. Ove trupe zvanično ne mogu biti angažovane na teritoriji EU.

U posebne zadatke EGF spadaju kontrola i gušenje pobuna, savladavanje ometanja javnog reda, zaštita i pratnja poznatih ličnosti, uklanjanje barikada i školovanje lokalnih policijskih jedinica u svim tim veštinama. Poslednji navedeni zadatak je 2009. pretvoren u specijalni program pod nazivom „Trening policijâ Evropske unije“ – EUPST. Jedan od treninga se odnosi na situaciju po završetku građanskog rata, u kojoj se očekuju posete stranih državnika, ali i demonstracije.

Griechenland Protest & Streik 9. April 2014

Grčka 2014.

Naposletku, treba pomenuti i Atlas-grupu, koja objedinjuje 35 evropskih specijalnih policijskih jedinica iz 28 zemalja EU, sa kojima sarađuje još pet jedinica iz Norveške i Švajcarske. Zamišljena kao „informaciona struktura za saradnju“, ona organizuje predavanja i seminare, ali i zajedničke policijske vežbe. Osnovni cilj Atlas-grupe je da omogući ujednačavanje mogućnosti delovanja policijskih specijalaca u okviru EU.

A te mogućnosti već danas liče na scenarije naučne fantastike. U projektu „Perspektive evropske odbrane 2020“ Tomas Ris govori o tome kako se menjaju oružje i oprema oružanih snaga: „Oni postaju manji, autonomniji, inteligentniji i tesno međusobno povezani. Današnji veliki i centralizovani sistemi oružja kojima upravljaju ljudi, postepeno će biti zamenjeni minijaturizovanim grupama – ili jatima – robota (…) To će biti moguće tek posle 2020, ali sve rasprostranjenija upotreba bespilotnih vozila, robotike i minijaturizacije već danas pokazuje da se trend kreće u tom pravcu.“

Faktori nezadovoljstva

Građani Evropske unije su danas suočeni sa različitim faktorima koji smanjuju kvalitet njihovog života. Privatizacija, liberalizacija, deregulacija, snižavanje cene rada i smanjivanje plata te gubljenje socijalne zaštite, procesi su sa kojima su već suočene zemlje evropskog juga. Da bi dobile nove kredite, države u dužničkoj krizi moraju da sprovode rigidnu štednju i uvedu niz radikalnih tržišnih reformi. To ugrožava mogućnost da se građanima garantuju osnovna prava, odnosno, ugrožava egzistenciju miliona ljudi.

Na planu lične slobode i informacionog samoodređenja te aktuelne politike, u faktore nezadovoljstva spadaju i: sveobuhvatan nadzor nad građanima koji sprovode tajne službe i država uz permanentno narušavanje privatne sfere; skladištenje podataka o elektronskoj komunikaciji građana i stvaranje kompletnih profila ličnosti koji se koriste kako u komercijalne svrhe tako i za kontrolu ponašanja građana; manipulisanje informacijama na društvenim mrežama itd; tajni pregovori između EU i SAD o Sporazumu o transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP), često nazivanim i Sporazum o slobodnoj trgovini; kriza u Ukrajini sa dominacijom američke političke perspektive koja se racionalizuje politikom EU.

U tim uslovima, „hermetičko zatvaranje zaštićene zone“ postalo je novi, moderni vid akcije policijskih, parapolicijskih i vojnih snaga Zapada i specifično Evropske unije. Ono što se upravo definiše u procesu koji će potrajati više godina i svakako biti u toku i posle 2020, jeste veličina zaštićene zone i mogućnost istovremenog, paralelnog, ili lančanog, postojanja više takvih zona. Bio bi to Elizijum sa dvorištem i predsobljem kao strukturnim elementima „zaštite bogatih od napetosti i problema siromašnih“.