1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Slovenija-Hrvatska

Začarani krug uslovljavanja

Blokada ulaska Hrvatske u OECD pokazuje da je Ljubljana ponovno spremna da posegne za ucenom kako bi prisilila Hrvatsku na implementaciju arbitraže. Slovenački analitičar Franko Juri smatra da je ta odluka prenagljena.

Najavom slovenačke blokade hrvatskog pristupanja Organizaciji za ekonomsku  saradnju i razvoj (OECD) hrvatsko-slovenačka arbitražna kriza ušla je u novu, opasniju fazu. Nova blokada odnose Ljubljane i Zagreba jednim potezom je vratila desetak godina unatrag, u vreme prve slovenačke blokade Hrvatske, kada je Ljubljana deblokadu hrvatskih pregovora s EU uslovljavala povoljnim rešenjem graničnog spora. U to vreme, hrvatsko-slovenački spor prerastao je u konflikt velikih razmera, u kojem su dve strane koristile sva sredstva – osim oružane sile, naravno.

Ovoga puta, međutim, mediji spekulišu čak i o upotrebi sile, i to zahvaljujući za ovu nedelju zakazanoj kontroverznoj sednici Odbora za obranu slovenačkog parlamenta, na kojoj bi trebalo da se raspravlja o „spremnosti slovenačke vojske u slučaju zaoštravanja spora s Hrvatskom oko arbitražne presude o granici“. Franko Juri, liberalni sklovenački političar, ugledni novinar, analitičar, bivši diplomata i parlamentarni poslanik, sednicu s takvim dnevnim redom pripisuje „političkom lešinarenju“ opozicione Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janeza Janše. „Preko svog poslanika Žana Mahniča, predsednika tog Odbora, SDS želi da zatraži pripreme za rat. Da su kreteni opasni u ovim vremenima dokazuje i globalna politika. Srećom, piranski ribari su trezveniji od politike i čekaju da se države najpre dogovore o sprovođenju arbitraže“, komentariše za DW Juri.

Franco Juri

Franko Juri: Piranski ribari su, srećom, trezveniji od politike

Funkcionalno, ali kontraproduktivno

I najava slovenačkog premijera Mira Cerara da će policijski brodovi pratiti slovenačke ribare na području koje je arbitražni sud dodelio Sloveniji, takođe bi mogla da dovede do incidenata, s obzirom na to da je nedavno i hrvatski premijer Andrej Plenković pozvao hrvatske ribare u Savudriji da se ponašaju na moru kao i do sada. To pak znači da bi hrvatski i slovenački ribari mogli da se nađu na istom području koje obe države smatraju svojim. „Cerarova najava i Plenkovićev podsticaj da se ignoriše arbitraža više su namenjena unutrašnje-političkom marketingu nego rešavanju problema“, ocenjuje Juri, upozoravajući da se stavovi „opasno radikalizuju“ na obje strane, što bi „na kraju moglo da bude loše za obe zemlje“.

Juri kritikuje novu slovenačku blokadu Hrvatske, ocenjujući da su pretnje blokadama uvek kontraproduktivne i beskorisne. „Najava diplomatije Slovenije u vezi s članstvom Hrvatske u OECD, prema mom je mišljenju prenagljena, žestoka, netaktična i može da radikalizuje hrvatsku poziciju i hrvatski nacionalizam te oslabiti ugled Slovenije kao zemlje koja poštuje, bar na deklarativnom nivou, neku evropsku kulturu dijaloga“, ocenjuje Juri koji se svojevremeno, pre skoro jedne decenije, protivio i slovenačkoj blokadi hrvatskih pristupnih pregovora.

Juri, međutim, ne zanemaruje činjenicu da su opstrukcije drugih zemalja u EU činjenica, iako se, kako kaže, obično izvode „diskretno i funkcionalno“. Italija je, navodi kao primer, otežavala približavanje Slovenije EU zbog esulskih zahteva, sve dok naposletku nije dogovoren tzv. španski kompromis, zahvaljujući kojem je Slovenija ušla u Evropsku uniju.

Balkanska kontroverza

Juri smatra da bi prigovor da Hrvatska ne poštuje međunarodno pravo bio verodostojniji i efikasniji da ga je izrekla druga država, ili nekoliko država članica EU ili OECD. „Dakle, opet se sve svodi na bilateralnu i lokalnu svađu, na balkansku kontroverzu. Treba, međutim, razumeti i Sloveniju, s obzirom na to da Hrvatska istrajava na nepriznavanju međunarodno-pravne činjenice – presude arbitražnog suda“, podvlači Juri.

Kako će, dakle, Evropska unija da odgovori na najnoviju krizu između Zagreba i Ljubljane? „Kao i uvek: zbunjujuće, konfuzno i, pre svega, samo deklarativno i nejedinstveno“, uveren je Juri, objašnjavajući da EU ima mnogo drugih problema, tako da je u evropskom kontekstu hrvatsko-slovenački spor minoran. „Imam osećaj da u EU nisu svesni opasnosti ponovnog otvaranja nacionalističkih rana na Jadranu i zapadnom Balkanu. Ponavljam, u ovom slučaju Slovenija je inspirisana drugim presedanima, a Hrvatska ne pokazuje drugačiji odnos prema Srbiji, Crnoj Gori ili Bosni. Na žalost, ni Slovenija, ni Hrvatska ne doprinose okončanju začaranog kruga uslovljavanja, pa čak i ucena“, kaže sagovornik DW, odgovarajući na pitanje kako će se slovenačko ponašanje prema Zagrebu odraziti na ponašanje Hrvatske prema Srbiji i Bosni i Hercegovini na njihovom putu u Evropsku uniju.

„O-ruk politika“ i „kramp-diplomatija“

Ljubljana i Zagreb, prema Jurijevom mišljenju, moraju da prihvate činjenicu da svoje probleme moraju da rešavaju sami: „Imamo presudu trećeg, arbitražnog suda. Mudro je raditi na tome da se ponovno ne udaljimo od kompromisa. Hrvatska tvrdnja da je arbitraža kontaminirana pogrešan je zaključak. Arbitražni nered slovenačke diplomatije odavno je rešio sam sud, koji je konačno usvojio kompromisno rešenje koje nikoga ne zadovoljava. Imamo paradoks da su slovenački nacionalisti a la Joras ili Janša na istoj liniji kao i Plenković, nadajući se da će presuda propasti. A šta onda? Opet eskalacija napetosti? Beskrajni pregovori? Rat za zaliv i ciple? Budimo ozbiljni i trezveni!“

 Bucht von Piran

Piranski zaliv: I kad more miruje, ne miruju strasti

Juri, zato nema previše sumnji o tome kako bi Hrvatska i Slovenija trebalo da okončaju taj spor. „Hrvatska bi trebalo mirno, promišljeno i objektivno da prosudi šta za nju u stvarnosti znači presuda arbitražnog suda i ne bi smela da ostane zarobljenica sopstvene tvrdoglavosti i sopstvenih nacionalističkih paranoja. Presuda je kompromis: win-win rešenje kojim niko ne gubi ništa. Na kopnu je granica složenija, vijugava i utiče na mnoge stanovnike. Obe zemlje trebalo bi, u evropskom duhu, te probleme da rešavaju na human način.“ Jurija brine činjenica da se hrvatska strana, zbog političkih pritisaka, povukla iz zajedničke izgradnje prekograničnog sistema odvoda s prečistačem u Raskrižju, odnosno Štrigovi. S druge strane bi, kaže, Slovenija trebalo da napusti svoju ’o-ruk politiku’ i ’kramp-diplomatiju’. „Pre svega mora odlučno da zaustavimo političke piromane i psihopate koji žele spor ili čak rat sa svojim susedima. Još je nekoliko meseci do isteka roka za provedbu arbitražne odluke. Neka se naši državnici ponašaju odgovorno prema svojim građanima i prema miru. Samo tako ćemo doprineti izgradnji zajedničke Evrope i u ovom delu Balkana. Da, Balkana“, zaključuje Juri.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android