Zašto rumunska sela ostaju prazna

Ekatarina živi sama poslednjih 10 godina:

’’ Ljudi su prodali svoju zemlju Francuzima i otišli u gradove.Deca im tamo idu u škole, oni se zapošlajvaju i stiču pare’’, kaže 75 godišnja starica, sakrivajući svoju sedu kosu ispod marame cvetnog dezena i nastavlja:

‚’’ Ja nisam otišla jer sam naučila na ovaj život.Stanovi u gradovima su mali, vazduh zagadjen, a i plašim se automobila’’

Ovakve priče ponavljaju se širom Rumunije, koja se, kao jedna od najsiromašnijih članica EU, bori da unapredi i modernizuje sektor poljoprivrede.

Od skoro 13 000 sela u Rumuniji, sa prosečno 800 stanovnika, 100 ih je potpuno prazno, a u oko 1500 živi manje od po 100 stanovika.Oko 40 procenata od 22 miliona Rumuna, i dalje živi van gradova.Često ih možete videti kako rade u poljima, koristeći drvene altke i konje.U mnogm selima i dan danas nema vodovoda.

U nekim oblastima, kao na primer u Maramuresu, na severu zemlje, žiteljii i dalje nose tradicionalnu nošnju i i neguju bogato istorijsko i kulturno nasleđe.

Svaki peti Rumun ima malu farmu, od oko 2 hektara, a trećina stanovništava živi, jednim delom, zahvaljujuci poljoprivredi.Ekonomisti smatraju da je takva struktura stanovništva problem koji zahteva čitavu deceniju promena, a Ekatarinu i njenu odlučnost da ostane u napuštenom selu do kraja života gledju sa čudjenjem.

Ipak dolazi do nekih promena.Ivestitori, mnogi i strani, kupuju sitnija imanja i obrazuju velike farme .Samim tim seosko stanovnistvo je primorano da nađe posao u gradovima.Time se i Rumunija polako okreće industriji i drugim oblicima moderne ekonomije.

Rumunija je tradicionalni proizvođač pšenice i kukuruza, a strani investitori mogu uticati na strukturu poljoprivrede, usresređujući se na uzgajanje suncokreta i soje koji su više traženi na na tržišu EU. Ipak, te kompanije poseduju tek 5% od ukuno 14 milona hektara obradive zemlje u Rumuniji.

Velike poljoprivredne i trgovačke firme iz sveta već uveliko ulažu u rumunsku privredu, mada se procenjuje da će modrnizacija poljprivede teći sporije upravo zbog konzervativih meštana koji odbijaju da promene ustaljni način života.Postoji problem i pravne prirode, jer je veliki deo zemlje u Rumuniji konfiskovan tokom komunističke vladavine, te je nejsana vlasnička struktura.

Posle komunističke vladavine Nikolaja Čaušeskua sprovedene su reforme, a najbitnije su one koje se odnose na vladine dotacije za investicije u poljprivredi, Do 2013- te Rumunija bi mogla da dobije i 11 milijardi evra iz evroskog fonda za razvoj.

Kada se postojeći problemi prevaziđu očekuje se da Rumunija, sa jeftinom zemljom i kvalitetnim proizvodima, postne velki igrač na evropskom tržištu.