Zašto neki muškarci odbacuju ženski fudbal?

Čak i u zemljama u kojima Alah određuje način postupanja i razmišljanja devojke odavno traže pravo da igraju fudbal, rizikujući i kazne. Odavno su i žene u verovatno najlepšoj sporednoj stvari u životu muškaraca.

Najgledaniji prenos

Samo u SAD u klubovima je dva i po miliona žena, tako da se o ženskom fudbalu više ne može govoriti kao o marginalnom sportu. Uostalom, na to ukazuju i podaci o praćenju sadašnjeg Svetskog prvenstva – 18,5 miliona Nemaca gledalo je prenos četvrtfinalne utakmice Nemačka – Japan. To je bila najgledanija emisija na televiziji od početka godine.

Zanimljivo je da ženski fudbal gledaju pre svega muškarci. O razlozima još nije bilo istraživanja. U ženskoj Bundesligi u protekloj sezoni utakmicama je, u proseku, prisustvovalo 836 gledalaca sa plaćenim kartama. Ovog leta došlo je očigledno do preokreta.

Verovatno najvažniji razlog za trenutni bum ženskog fudbala jeste pažnja koju su mu posvetili mediji. Televizijski prenosi u živo u najbolje vreme i bulevarska štampa koja, na uobičajeni način, igra na ljudsko i emotivno: Marta umesto Mesija, (Birgit) Princ umesto Poldija (Poldovskog). Fudbalska Nemačka funkcionisala je ovog jula kao tokom muškog svetskog prvenstva u fudbalu 2006. godine. I privreda se naglo zainteresovala za dame u crnim šorcevima – reklamne agencije radile su punom parom, da bi nešto usporile posle poraza od Japanki u četvrtfinalu.

Umeće igračica

FIFA je mogla da očekuje da će Nemačka profesionalno organizovati prvenstvo i da će na taj način biti stvorene osnove za popularizaciju ženskog fudbala. Međutim, samo zakoni tržišta i mediji ne garantuju trajni uspeh – sport mora biti i privlačan za publiku. Fudbal je takav sport u svakom slučaju. Sve veća popularnost ženskog fudbala može se zato tumačiti i umećem igračica. Prošla su vremena u kojima su punačke, natapirane dame nevešto baratale loptom. Uostalom, Nemački fudbalski savez nije prihvatao ženski fudbal sve do šezdesetih godina.

Ženski fudbal je danas dinamičniji, brži i sve sličniji muškom. I to su razlozi što će privlačiti sve veći broj gledalaca. Sa muškim voajerizmom to nema nikakve veze – zašto nikome ne pada na pamet voajerizam kada je reč o ženskom rukometu, klizačicama ili bacačicama diska ili koplja? Ko se danas uzbuđuje zbog toga što žene igraju i ragbi ili hokej na ledu?

Razloge što muškarci tu i tamo odbacuju ženski fudbal trebalo bi tražiti u muškoj sujeti. Naime, žene su prodrle i u poslednji muški domen, a njegov simbol je fudbal.

Autori: Folker Vagener / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković