Zašto Jeremić nema podršku u susedstvu?

Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je istakao svoju kandidaturu, ali istovremeno se pokazalo da za to nije obezbeđena podrška pre svega u susednim zemljama. Hrvatska tim povodom poručuje da je obećala podršku kandidatu Litvanije, dok je Željko Komšić, član Predsedništva Bosne i Hercegovine, izjavio da će biti protiv te kandidature. Otuda se nametnulo više pitanja: da li je Vuk Jeremić zaboravio da lobira u komšiluku, očekujući da će odatle stići automatska podrška, ili iza takvog hladnog stava srpskih suseda stoje neki drugi razlozi?

Problem ipak Jeremić?

Sama kandidatura Vuka Jeremića je stigla relativno kasno, kada su neke zemlje već završile lobiranje za svoje kandidate, ističe za Dojče vele Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam. Ali, ako budemo do kraja otvoreni, mislim da je za ovakav stav suseda kriva sama ličnost kandidata, odnosno što je u pitanju Vuk Jeremić, kaže Popov: „Jeremić je oštrinom svojih izjava, i često svađalačkim tonom koji je imao prema susedima, doprineo tome da postoji animozitet u pojedinim zemljama regiona prema njemu lično. I mislim da je reakcija Željka Komšića na tom fonu animoziteta prema onome kako je ministar Jeremić, vršeći tu dužnost ministra spoljnih poslova Srbije, reagovao u pojedinim situacijama. Bilo je prejake retorike, što ne bi trebalo da bude sklonost diplomata, koji bi zapravo trebalo da vode stvari u drugom pravcu, u pravcu smirivanja i davanja jednog pozitivnog tona“.

Personalni ili politički problem?

Dragan Đukanović, član istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za Dojče vele da kada je reč o nekoj regionalnoj ili dobrosusedskoj solidarnosti na međunarodnom planu, imamo i neke pozitivne primere: recimo kada je Srbija podržala Hrvatsku kao nestalnu članicu Saveta bezbednosti, a potom se to desilo i sa predlogom za Bosnu i Hercegovinu:

„Tako da ja ovo oko ministra Jeremića ne bih smatrao nekim pravilom, niti nečim što suštinski utiče i determiniše odnose država regiona. Više to smatram nekim događajem na koji su države regiona ad-hoc reagovale. Ne bih stoga na osnovu ovoga izvlačio neke šire zaključke. Sasvim je jasno da se sada brojna otvorena pitanja, kako na bilateralnom planu tako i na multilateralnom planu, postepeno prevazilaze. Traže se adekvatna rešenja, što je mislim veoma dobro i taj proces regionalne saradnje će dalje jačati. Ovaj slučaj zato ne bih baš direktno povezivao, niti na osnovu njega zaključivao o nekakvim širim odnosima u našem regionu“.

Aleksandar Popov takođe ocenjuje da su odnosi zemalja regiona na uzlaznoj putanji. U tom smislu bih ja razdovojio ta dva procesa, podrške Jeremiću i regionalne saradnje, smatra Popov, i ponovio da bi situacija bila verovatno drugačija da je kandidat neka druga ličnost. Sigurno je samo da širi proces unapređivanja regionalne saradnje ide u dobrom pravcu, ocenjuje Popov.

Suvereno pravo svake zemlje

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je za Dojče vele odgovorio na pitanje kako komentariše činjenicu da njegovu kandidaturu ne podržavaju i pojedine zemlje regiona: „Svaka zemlja ima svoje suvereno pravo da odlučuje kada je reč o međunarodnim kandidaturama. Srbija ima princip da podržava zemlje susedstva, zemlje iz regiona. To je neka vrsta običaja, kada je reč o Zapadnom Balkanu, ali ponavljam, svaka zemlja ima apsolutno suvereno pravo da donosi svoje odluke kada je reč o podršci drugim zemljama u međunarodnim telima“.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednica: Ivana Ivanović