Zašto je Zakon o saobraćaju neuspešan?

Visoke novčane kazne, kazneni poeni i oduzimanje vozačkih dozvola ipak nisu doveli do značajnijeg smanjenja broja saobraćajnih nezgoda sa najtežim posledicama. Učesnici u saobraćaju uglavnom podržavaju nove zakonske odredbe, mada smatraju da ima još dosta prostora da se bezbednost u saobraćaju popravi.

„Vozač sam već dvadeset godina i striktno se pridržavam propisa. Mislim da bi nivo bezbednosti u saobraćaju dobrim delom mogli da poprave saobraćajni policajci češćim kontrolama vozača, a ne samo u pojedinim nedeljama kada se promoviše bezbednost u saobraćaju.“

„Smatram da je bezbednost u saobraćaju na izuzetno niskom nivou. Ja kao pešak mogu sebe i svoju bezbednost da kontrolišem, ali je najstrašnije to koliko su deca nezaštićena u saobraćaju.“

„Lično mislim da su se učesnici u saobraćaju pridržavali novog zakona samo na početku njegove primene. Posle toga su nastavili da se ponašaju u saobraćaju po starim navikama.“

„Gledanje kroz prste“

U nov Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ugrađeni su vrlo restriktivni instrumenti, posebno po pitanju nivoa alkohola u krvi, kaže Milan Vujanić, predsednik srpskog Komiteta za bezbednost saobraćaja. Ako neko svesno želi da ugrozi sopstveni život tako što će da vozi pijan, to bi moglo da bude prihvaćeno kao njegovo pravo, ali samo u slučaju da se takva osoba nađe sama na drumu. Međutim, ovde se radi o zaštiti života drugih učesnika u saobraćaju i tu ne sme da bude „gledanja kroz prste“, smatra Vujanić:

„Kad naiđete na vozača koji ima preko 1,2 promila alkohola u krvi, on mora odmah da bude zadržan u policijskoj stanici najmanje dvanaest sati bez mogućnosti da bilo gde ide. Ukoliko su mu eventualno potrebni lekovi, neko će morati da mu ih donese u policijsku stanicu. Možete da krenete na godišnji odmor i da vam u krvi nađu 1,4 promila alkohola. Vi ćete takođe biti zadržani u policijskoj stanici 24 sata, pa ćete tek nakon toga moći da odete kući ili na odmor. Sve to je ugrađeno u nov Zakon baš zato što smo uvideli koliko je to opasno po samog vozača i da ne bismo druge dovodili u opasnost. To što neko svesno rizikuje sopstveni život bi se možda tolerisalo da je to samo njegovo pravo. Međutim, mi moramo da sačuvamo živote drugih učesnika u saobraćaju“, kaže Vujanić.

Svi znaju gde su kontrole

U Srbiji gotovo da ne postoji vozač koji nije u stanju da predvidi gde može da očekuje radarsku kontrolu, a ako i zaboravi da oduzme gas, tradicionalna vozačka „solidarnost“ u vidu ablendovanja će ga na vreme upozoriti na prisutnost policije. Kontrola alkohola u krvi se najčešće sprovodi krajem kalendarskog meseca, vikendom i u vreme slava, dok je bahatost vozača koji sebe smatraju „nedodirljivim“ i dalje vrlo izražena.

Krajnji bilans je podatak da je samo na području Policijske uprave Kragujevac, u proteklih mesec i po dana, u saobraćajnim nezgodama poginulo šest lica, dok je čak 58 osoba povređeno. Razlog što nov Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima nije doživeo potpunu primenu je nedostatak podzakonskih akata, koji bliže uređuju ulogu porodice i drugih institucija u stvaranju uslova za veću bezbednost na putevima, smatraju u Saobraćanoj policiji.

Boban Bubanja, samostalni policijski inspektor u Odeljenju kragujevačke Saobraćajne policije, ocenjuje da je prvi efekat primene novog zakona brzo splasnuo upravo zbog nedefinisane uloge drugih značajnih činilaca sistema bezbednosti saobraćaja. „Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima je po prvi put definisao i neke druge subjekte koji imaju značajnu ulogu u sistemu bezbednosti saobraćaja - od porodice, preko sistema obrazovanja, novoformirane Agencije za bezbednosti saobraćaja, zdravstvenog sistema, do drugih nadležnih državnih institucija. Međutim, nedostatak podzakonskih akata, kojima je trebalo definisati ulogu tih subjekata, uticao je da efekti primene novog zakona ne budu onakvi kakve smo očekivali“, kaže Bubanja.

Pešaci na udaru

U prvih šest meseci ove godine u Srbiji je u saobraćajnim nezgodama poginula 281 osoba. U odnosu na isti period 2010. godine, broj povređenih veći je za gotovo deset procenata.

Najčešći uzroci udesa sa tragičnim posledicama su vožnja pod dejstvom alkohola, prekoračenje brzine i nepropisno preticanje, a u porastu je i broj saobraćajnih nezgoda u kojima stradaju pešaci. U Komitetu za bezbednost saobraćaja smatraju da je to, pored ostalog, posledica nedostatka sistemskih rešenja za učešće pešaka u saobraćaju i blage kaznene politike prema njima.

Autor: Miloš Santrač, Kragujevac
Odgovorni urednik: Ivan Đerković