Zaštita klime: ko gubi a ko dobija?

Preduzeća se sa jedne strane raduju poslovnim šansama koje pruža razvoj novih štedljivih tehnologija za očuvanje klime, dok se sa druge strane plaše da bi moglo doći do povećanja troškova. Hubertus Bart, saradnik u Institutu za nemačku privredu, kaže: "Na prvom mestu su obnovljivi izvori energije. Ulogu ne igra samo kako nešto funkcioniše tehnički, već i kako cenu dovesti do nivoa da bude prihvatljiva za tržište."

Treba ulagati - ne treba se odricati

Pošto visoke cene struje, nafte i ostalih sirovina trenutno predstavljaju visok trošak za privredu, a i štete klimi, nemačka vlada traži od privrede brza rešenja u razvoju novih štedljivih tehnologija. Hartmut Grubel iz Ministarstva za obrazovanje i istraživanje: "Zajedničkim naporima nauke i privrede možemo da očuvamo blagostanje i zaštitimo klimu. Naša strategija nije strategija odricanja."

Ko će, i koliko, dobiti?

Ministarstvo će u sledećih 10 godina uložiti milijardu evra u istraživačke projekte. Privreda planira da uloži duplo veću sumu. Najviše će se ulagati u tehnologije za uštedu energija, izjavljuje Grubel: "Ne radi se samo o izazovu da razvijemo nove tehnologije, već o trci sa vremenom. Nove elektrane koje pravimo biće u pogonu u sledećih 30 do 50 godina."

Direktor instituta za nemačku privredu Hurter plaši se da će slobodno tržište biti ugroženo političkim direktivama. On traži iste šanse za sve.

Nemačka privreda je spremna da uradi sve što je u njenoj moći da zaštiti klimu. Ipak, to je problem globalnih razmera i zahteva učešće svih država.