XXL Dokumenta završena uz oprečne kritike | Mozaik | DW | 17.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

XXL Dokumenta završena uz oprečne kritike

Stodnevni život Dokumente 13 juče je završen. Kakav je zaista bio obećani džak sa iznenađenjima koji je najavljivala kustos najnovijeg izdanja svetske izložbe umetnosti u Kaselu?

Kassel Documenta 13 Carolyn Christov-Bakargiev

Karolin Kristov-Bakargiev

Karolin Kristov-Bakargiev je u poslednjih 100 dana bila prilično suzdržana. Sasvim suprotno od onoga kakva je bila u sedmicama i mesecima pre izložbe u Kaselu. Tada je američka Italijanka bugarskog porekla pričala o svemu i svačemu. Pri tom je uvek iznova ponavljala da ona sama nema koncept za svoju Dokumentu već da će prepustiti umetnicima i delima da šalju poruke. To je bio svakako vešt strateški potez. Desetine hiljada posetilaca pohrlili su i ovoga puta u Kasel kako bi stekli sopstveni utisak o 13. izdanju Dokumente. Tako je postavljen novi rekord sa 860.000 posetilaca.

Koncept – da koncepta nema

Neupitno je da to uspeh. Ono što ostaje upitno je koliko ima smisla da jedna tako velika izložba umetnosti, tako velika između ostalog i zato što se održava svakih pet godina, nema koncepta? Je li to uopšte moguće? Pogotovo kad se zna da je kustos Dokumente i njena centralna institucija – on određuje koji će umetnik biti pozvan, koje će delo biti izloženo. Kustos je najuticajnija osoba aktuelnog izdanja izložbe u Kaselu i njegove odluke i same na neki način postaju neka vrsta umetničkog dela.

Ove godine je tu ulogu imala Karolin Kristov-Bakargiev. Ona je pozvala oko 200 umetnika iz celog sveta. Oko 100 dela je napravljeno posebno za ovu Dokumentu. Opravdala je ove godine svoj dodatak imenu – „svetska izložba umetnosti“ – i činjenicom da je imala tri manje „podružnice“: u Kabulu, Kairu i Banfu (u Kanadi).

Dokumenta u XXL izdanju

Karolin Kristov-Bakargiev je obećala dugi „frenetični, živi, zveckavi ples“ i zaista u Kaselu nije bilo čega nije bilo: slika, skulptura, novih dela, starih dela, dela živih umetnika, dela mrtvih umetnika, video-instalacija, filmova, kompjuterske umetnosti, fotografije, grafike, muzike, književnosti, arhitekture, filozofije, dizajna – a da ponekom prirodnjačkom duhu to ne bi bilo premalo: i zoologije, astronomije, ekologije, ekonomije, hemije, fizike, medicine i psihologije. Svega je toga bilo – u nekom obliku, na nekoj od bezbrojnih lokacija. Ono u čemu se slažu i „obični smrtnici“ i upućeni posetioci ovogodišnje smotre umetnosti u Kaselu je da je ona bila jedan XXL-proizvod.

Documenta 13 Pierre Huyghe Hund

I ovo je umetnost...


Raznovrsnosti 13. izdanja Dokumente nije bilo granica – tako je kiosk s ekološki uzgojenim voćem i povrćem proglašen umetničkim delom, baš kao i zvučna instalacija na glavnom trgu, projekcije filmskih ciklusa i razne podijumske diskusije, privremeni grad od šatora u kojem su učesnici sa svih mogućih strana protestovali protiv svih mogućih negativnih posledica neograničenog rasta.

Umetnost je sve i sve je umetnost – to su već proklamovali mnogi. Karolin Kristov-Bakargiev je sigurno otišla još korak dalje. Time je, konstatovaće će poneki dobronamerni kritičar i posetilac – otvorila nove puteve mišljenja i nove perspektive. Ali proglašavajući sve i svakoga umetnošću i umetnikom bez dileme je kustos 13. Dokumente od nje učinila veliki parkur proizvoljnosti.

Za svakoga ponešto

Svako je u njemu mogao pronaći nešto za sebe – to se može slaviti kao veliko oslobođenje, ali može se i žestoko kritikovati. "Da Kristov-Bakargiev ne želi da govori o kriterijumima, o razlikama, o kvalitativnom padu umetničke obrazovanosti jednostavno je veliki peh“, smatra tako jedna kritičarka. Jedan njen kolega zaključuje: „Oseća se da se trebalo za svakoga naći ponešto, da je trebalo zadovoljiti široki spektar oprečnih očekivanja. Zato imaš delo koje izražava radikalno-konceptualnu kritiku tržišta pored folklorističkog ezoteričnog kiča, teške četvorosatne autorske filmove pored providnih instalacija sa začinskim biljem i cvećem.“ Zločestiji će pak reći da je zapravo to bio glavni koncept kustosa ovogodišnje Dokumente – dopasti se svima, odnosno bombardovati posetioca s toliko dela, tema, tehnika, lokacija, da na kraju on nema šanse sve videti pa se ne usuđuje ni izreći neku oštru osudu.

Foto: Freie Mitarbeiterin der DW Ulrike Sommer

...i ovo takođe.

Manje proizvoljnosti, više kriterijuma!

Stotine hiljada posetilaca mogle bi se uzeti kao dokaz da je taktika Kristov-Bakargieve bila mudra i uspešna. Ali činjenica je da stručna publika svakih pet godina pohodi Kasel – koliko god dobra ili loša izložba bila. Mega-spektakl u Kaselu ne može zaobići niko ko na bilo koji način ima veze s umetnošću. Dokumenta je mašinerija koja živi svojim životom i čiji rad nije nužno povezan s osobom koja trenutno ima dirigentsku palicu. To je način na koji funkcionišu sve velike, elitne kulturne manifestacije. Ali mnogi će se složiti sa zaključkom kritičara jedne velike nemačke dnevne novine koji kaže: „Nadamo se da će 14. izdanje Dokumente za pet godina ponovno jasnije definisati teme i pokušati da postavi neke kriterijume – bez obzira na kojem području to bilo.“

Autori: Johen Kirten / Dunja Dragojević
Odg. urednik: Nemanja Rujević