Vučić na pola puta do Srebrenice

Mediji na nemačkom jeziku u subotu donose opširne tekstove, komentare i intervjue o genocidu u Srebrenici. Pažnja se posvećuje i odnosu srpskog društva i političke elite prema zločinu. Nijedan od tekstova se ne osvrće na zabranu „svih skupova“ u Beogradu.

Austrijski javni servis ORF piše na svom portalu da su srpski građani devedesetih svaku informaciju o masakru u Srebrenici smatrali antisrpskom propagandom. „Osam godina posle presude Haškog tribunala situacija u Srbiji se promenila. Poslednje ankete pokazuju da 28 odsto Srba i dalje negira nedelo koje su počinile trupe bosanskih Srba, ali da većina u međuvremenu stanovništva osuđuje masovni zločin u Srebrenici.“

ORF navodi da promena vladajućeg mišljenja u Srbiji ima veze sa promenom retorike i politike Aleksandra Vučića, čiji odlazak u Potočare podržava dve trećine građana. Podseća se i da je Vučić bio visoki funkcioner Srpske radikalne stranke čiji lider Vojislav Šešelj čeka presudu iz Haga. „Srpski parlament je doduše 2010. osudio zločin iz Srebrenice. O genocidu, međutim, nema ni govora. Nevladine organizacije godinama iznova apeluju da se masakr prizna kao genocid.“

Slično piše berlinski Tagescajtung koji navodi dijapazon reakcija u Srbiji: „Od potpunog poricanja, preko opravdanja: da to nismo uradili, oni bi pobili nas, pa sve do pokušaja da se broj srpskih žrtava u regionu Srebrenice sabere tako da bude sličnih dimenzija kao broj bošnjačkih žrtava. Srpske elite ne žele da se suoče sa stvarnošću. Ako bi to uradile, ne bi više mogle da održavaju ideologiju prema kojoj su Srbi uvek žrtve istorije, a koja čini srž srpskog nacionalizma.“

List navodi da je pravo pomirenje moguće tek „ako celo srpsko društvo bude spremno da prođe katarzu. Još je bez odgovora pitanje da li Srbija zaista hoće u EU ili vidi svoju budućnost uz Rusiju. Na ruskoj strani srpsko društvo ne mora da se menja, a ako se odluči za evropsku – mora.“

U intervjuu za radio Dojčlandfunk jutros je govorila poslanica Zelenih Mariluize Bek koja kaže da Vučić trenutno prelazi „samo pola puta“ i da je vreme da nazove zločin genocidom i pozove svoju naciju da se sa tim suoči. „To je pitanje političke hrabrosti. (…) Nacionalističke snage su i dalje jake u Srbiji, dominira manjak volje da se suoči sa ovim delom istorije. Ali to dobro znamo i iz Nemačke“, podseća ona na teško suočavanje Nemaca sa nasleđem Drugog svetskog rata.

Na pitanje voditelja da li je uopšte važno da za Srebrenicu postoji „zvanični izraz genocid“, Mariluize Bek kaže: „On je u opticaju jer su međunarodni sudovi utvrdili genocid. Možete reći da je to samo borba za pojmove, ali nije nevažno priznati da su ljudi ciljano probirani prema etničkom poreklu kako bi bili uništeni. To je drugi kvalitet i nije dovoljno reći da je bilo zločina nad nekim ljudima. I to ima važnu ulogu u suočavanju sa prošlošću.“

Portal Hafington post u nemačkom izdanju piše da premijer Vučić planira da se pokloni žrtvama, ali da ne priznaje genocid. „Još je rekao da ne dozvoljava da se njegova zemlja gazi. Može li se išta nedoličnije izjaviti u danima pred komemoraciju?“, pita se novinarka. Ona podseća na peticiju 400 studenata koji su tražili da Vučić ne ide u Srebrenicu, ali i na akciju 7.000 novinara Dušana Mašića (koja je u međuvremenu zabranjena zbog „bezbednosne procene“).

Hafington post se bavi i drugom, bošnjačkom, stranom. „Tu postoji mitološka uloga žrtve, koju podstiču bošnjački nacionalisti. I tako to traje, kao u pong-pongu. Porodice žrtava koje u subotu čeka težak dan, samo su alatke spektakla iz kojeg svaki bosanski političar profitira.“